Ženski svet

имају се укинути (у Француској су на млого места основне жен. школе новереие калуђерицама, код којих пробаве деца сво време школско). 8. Потпуна једнакост у унутарњем распореду предмета и наставном плану за женску као и за мушку децу. 9. При саветовању код нредпостављених власти око женског васпитања и образовања имају се и женскиње позвати да својим гласом решавају. После изврсног говора гђе Берто славне вајарке (Bildhauerin) и председнице задруге сликарица и вајарица и говора негдашње драматске вештакиње гђе Лаурент оснивачице сиротинског дома за вештаке, а на предлог сенатора Маше примљен је закључак: да се у име признања за успех, које су постигле женскиње у школама за музику и сликарство, постављају и женскиње као учитељице на свима степенима учитељског рада. После подне истога дана подносиле су извештај неке госпође и госнода: о напредку наставе у енглеским девојачким школама и вишим заводима. Гђа Магнисон изасланица виших девој. школа у Исланду и гђица Митшел др. медицине говориле су о вишој научној настави за женске; гђа Стопе о девојачкој настави у ПЈкотској; гђа Франсе Валард, председница народног госпођинског савета у здруженим американ. државама о друштвима умерености. Даље говорише више госпођа и госиођица о школским одношајима у Холандији, о вишем довојачком образовању у Штокхолму, о човечијој храни, о заштити животиња, о упливу умерености и справедљивости при васпитању. 17. јула под председништвом г. Леона Доната одпочета је расправа о законодавству према женскињама у појединим државама где су највише учествовале Мис Лујза Стевансон из Единбурга, гђа од Бовет, г. Бајер и др. Гђа Бонер говорила је о браку и породичном праву, Мис Флоренц Балгарин о жени у Енглеској, гђа проФесор Резиус из Штокхолма о положају жене у Шведској, гђа од Ферер из Париза искала је нраво гласа за женскиње у noлитичним одношајима и изазвала је тим

живу дискусију, у коју се с противним мњењем умешао и председник седнице г. Донат. Гђа од Ферер мисли, да би ваљало да жене саме заступају своје право. Докле год само мушки цивилио право заступају неће се нигде интереси женскиња у достојан обзир узимати. У овом иитању учествоваше најживље предлагачица и г. адвокат Бердоле потпредседник Француског иримирителног друштва између појединих народа. Предлагачица је искала, да се конгрес изјасни за то, да се женскињама даде политично ираво гласања, а г. Берделе се противио томе. Том приликом је изјавила гђица Беноат др. медицине, да човечанство донде неће уживати правду, докле се год жеискињу политично право одузима. Револуција од 1789. г., говораше иста, уклонила је привилегије сталежа, али је задржала нривиле гије човекове над женом. Најдостојнија би светковина била те успомене, кад би потомци и жени право нризнали. Али нокрај свег заузимања за нолитично право женскиња конгрес је већином гласова одбио предлог и иризнао је право женскИња само у теорији, јер се ирактично неда из вести у данашњим приликама. У продужној расправи о законодавној заштити за женске предлагано је, да се девојке у Француској од 14 година саме осуђују за своја дела у моралном ногледу и да се не казне њихови заводници. Изазвало је живу дебату и питање о ираву очеву над децом, и решило се на предлог г. Бердела, „да се законодавна заштиша иро шегне за девојке до 21. г. и да се дошле заводник има казнити и све иоследице сносити У погледу зрелости (пунољетства) од колико година да се можс удавати и женити без питања и доиуштења родитељског, тражили су неки за девојке 21. гогодину, а за мужке 25. годииу, но конгрес је решио већином гласова, да се и женски и мугики ироглагиују за зреле у шоме од 21. године. У нитању о праву туторства решио је контрес једногласно: да и жене моау биши сшарашељке (шушоркгте) како своје шако и myf)e деце и да се и гшма, усшуии ираво савешовања и решавања у тшањима сирошињским .

259

ЖЕНСКИ СВЕТ.

260