Ženski svet

Било сад ма ко да је донео кртолу у Евроиу, тек свакако обвеаао је нас иотомке великом благодарпошћу; ал да у раенростирању те биљке највише заслуге имају Шпаљолци и Енглези, о томе нема сумње. У 16. веку сматрала се кртола као новппа и негована је овде и оиде но баштама. У 17. веку било је као и у 16.; ннжи слој народа навнкавао се иа ову храну врло сноро и за то се и помиње у народној нривредп тек врло доцне Годипе 1616. вндимо је већ на краље вој триези у Иаризу; године 1625 донели су је трговцн нз Шпаније п Португалије у Тоскану; године 1650. донешена је у Немачку, али се још једнако неговала само по баштама. У Немачкој је стекао великих заслуга за раснростирање кртоле Фридрих Ве лики, јер је он избором земљишта и бољом негом понравио укус и своме народу прпбавно богату п изобилну храну. Народ се пак једнако туђио те нове биљке и шта више и таманно ју, те је морала власт да наређује водшке, да чувају њиве кртолске да какогод не унипгги ове нове усиехе иерасудноет просте масе. Тек у време Фрпдриха 111. снријатељио се свет с кртолом. За време 30. годишњег рата пренета је кртола из Немачке и у суседне крајеве: у Чешку, Баварску и Саску. Из Еиглеске је пренета 1708 у Меклепбуршку; године 1710. у Виртембершку, 1726. у Шведску, а 1746. у Шкогску У Чешкој имзју највише заслуга за ширење ове биљке Францишкани, који су је за своју потребу садили по својим баштама, од куда је после нреношена и у некс прашке баште. Руднпчанп са чешких Рудника пресадили су је у Јоахимову долину, а отуда се носле рашпри у свима суседним брдовитим пределима. У брдовитим пределима чешким нашла је ова нова биљка брзо својих заштитника п љубитеља, ал у равнијим деловима ове земље није могла још дуго да се одомаћи. Многи земљеделци су је сејали из мо рања н уиотребљавали су је само за марвену храну; ни саме казни нису их

могле на то приволети. Тек гладне годи не 1771. и 1772. нрипомогле су, да је кр тола могла да се одомаћп. За време те пужде бпо је присиљен народ да једе кртолу и радовао би се кад би ју добио да утоли глад. Од то доба нестало је предрасуда, као да је кртола опаена н отровна биљка и народ је јео и после без страха и бојазни илод њен. Тим начипом дошли су земљеделци брзо и до другог уверења, да је добра година у кртоли кориснија од добре жетве жита, јер један исти комад земље донео је много више асне у кртоли него у житу. и кад се временом упознао и са разним зготовљавањем јела, а оп је онда почео више да нази и на земљиште и на боље обрађивање, да тако добије што куенији и што обилатији плод. Око године 1773. донешена је у Чешку из Енглеске врло плодна и велика врста кртоле, звана „хавард“, која је тамо пренешена из Америке, овој је вр сти ногрешно приписивана кртолска болест, која је у го доба избила међу на род. Болест ова, није могла да се расту мачи, алн се отуд окрепуло мнење нротпв кртоле не само код народа, иего и код самих власти. Поводом тнм изишла је на редба 18 јуна 1780. год. у Берлину, но којој је било забрањепо, да се једе млада кргола нре свршетка јула а да се не смз вадити из земље ире свршетка еентембра. Једна слична наредба изашла је у Прагу 1805. године. У Шлезвиг Холштајну изпшла је строга наредба, да се кргола не сме вадити нре свршетка сентембра н да се не сме млада (незрела) износити на пијаце, или да се једе Ратне године н глад од 1792 —1813. i од. растерали су све прсдрасуде и номогли су, да кртола заузме у привреди оно месго, које јој по њеној вредности и важности нрипада и народ је ночео на све стране да негује ову плодну п ко рисиу биљку. Као што је бпло п нролазило с кртолом у средњој Еврони ието је тако ностунано и у Француској и тек је прн крају прошлог века и тамо освојила земљиште. 339

7КЕНСКИ СВЕТ.

340