Ženski svet

брзо сврј дијамант Француској круни за 3 3 / 4 милијона Франака. Камен је био тада тежак 410 карата,*) али иошто је обрушен iiito је трајало две године дана, а коштало 27.000 талира изгубио је две трећине од своје величине, тако да је сад тежак 136 3 / 4 карата. 0 великој револуцији г. 1792. украђен је заједно са свима крунским дијамантима, али су га брзо опет нашли. Република дала га је у залог једном берлинском трговцу и кад су га доцније искупили, красио је дугме на мачу Наполеона I. Сада, кад нема више ни Француских краљева ни царева, смештен је славни „Регенат“ у великим збиркама у Лувру у т. з. галерији Аиолоновој, одкуд је заједно са својим орманом донесен у изложбу. Не далеко од тог дивног камена могла се одмах у „Ловачкој и рибарској изложби“ видети друга ретка, дивота. У истој је била изложена мала збирка бисера, коју су ценили на 3 милијона. 0 концу једном висило је ту једно зрно бисера изванредне величине (162 греиа) у вредности од 75.000 Франака. Бисер тај привлачио је гледаоце скоро тако исто као и „Регенат‘. Али „Регенат“ није био једини велики дијамант на изложби, она је гостољубиво примила у своје галерије и највећи дијамант, што је до сада нађеи на земљи. Исти је био изложен на Марсовом пољу у павиљону Предгорја Добре наде. И тај павиљои био је једна од најјачих привлачних тачака за све љубителш накита, дакле особито за, женскиње. У једном огромно великом орману беше пуно пупцато накита и дијаманата за више милијона, а међу љима блистао се и највећи дијамант на, свету. Исти је тешак 482 карата, а нађен је истом пре неколико месеца у Боерским рудницима. Вештим механизмом осветљиван је ноћу та* скуноцени орман електричном светлошћу и море од светлости, које се тада расинаше, пружало је тако диван призор, да га за цело неће нико заборавити, ко га је видео. Поменути дијамант имао би нечувено велику вредност, да се не иримећује само на њему као код свију капских дијаманата неко жућ *) Драго камење мери се на карте, од којих 5 иде на 1 грам.

касто преливање, које истина врло слабо, али му ипак вредност побија. И у изложби Сједињених Држава видели смо много драго камење. Нароиито је многе дијаманте изложио јувелир Тихани, међу њима једап коље у вредности од два милијона Франака. Врло леио драго камење разних врста видело се даље и у павиљону аргентинске републике. Разумс се, да је све то изложено драго камење изазвало опште дивљење. Као још у нрадавна времена, тако је оно и данас остало у непромењеној мери омиљени предмет необуздане жудње људске. И заиста нема ни једног другог тела на свету, ко е би било тако бистро и провидно, које би се тако дивно блистало и које би се отликовало тако великом тврдоћом и тако живим јаким сјајемкао дрм го камење. Све на њему издаје, да га је сама природа за то створила, да кити и украшава. Већ сгари народи познавали су вредност драгога камења, ионајпре Инди, којих је домовина тако богата тим мипералним благом. Исто тако су Египћани и Израјилћани ценили и уважавали драго камење, а за Јелине се мисли, да у доба Омирово нису још за њега знали, али доцније у 7. и 6. столећу пре Христа било је драго камење и код њих оиште раснрострто. У Римљана је за време царева овладао тако јак луксус са драгим камењем, да је наш данашњи луксус према томе само мала ствар. Стари народи нису уважавали драго камење само због његових изванредних спол>ашњих својстава, него су још тврдо веровали, да се у том камењу налази скривена нека тајна, чудотворна сила, која велику моћ даје ономе, у ком се такав камен налази. И за „алем камен“ наших народних песама вели Даничић у свом „Рјечнику“, да означује чудотворан камен и да је та реч араиског порежла. Просвећена садашњост не познаје више у драгом камењу те тајне мистичне силе, него га високо цени због његових већ по менутих спољашњих својстава, даље због његове реткости и изванредие ностојаности. Све нраво драго камење одликује се наиме тим, што му не могу да нашкоде

4

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1.