Ženski svet

крсташима, који су га заиалили и опљачкалп, уједно основали латински натриархат у Цариграду: висантијски цар и пца вославни патриарх иребегаше у Малу Азију у Никеју. где им је до 1261. год. резиденција била. Политички одношаји у

осталим државима не односе се неиосредно на нредмет ове расправе, зато нећу ни сиоменути. Црквени одношаји тим су важнији за иас, јер иначе нећемо моћи разумети значај делања св. Саве. (Свршиће се.)

ДРАГО КАМЕЊЕ НА СВЕТСКОЈ ИЗЛОЖБИ У ПАРИЗУ.

Од Мите Петровића.

ЈЈ JliV е ђу драгим камењем цар је диjnPlr ј амант • Нема пи једног тела, које би било тако тврдо као он, а I изванредно јако нрелама светлост н расипа бо]е. То чини, да је дијамапт најдрагоценији камен. Он је онај ~алем камен драги“ наших народних песама, „са којим се види путовати у по ноћи каио усред нодне“. На врату или у коси лене жепе пе издаје се ни један пакит тако дивио као дијамапт. Још стари Јелини да ли су му име „Непобедан“. Што је јако тврд, миелилн су, да га ии најјачи чекић не може разбптп, него да бн се пре од њега распукао н чекић и наковањ. У опшге су држалн, да никоја сила пе може наудити дијамапту, до ли једина свежа јарећа крв, у којо] се нстоии. Наравски да по духу тадањега времепа није иико то иробао н тако су још и у средњем веку веровали људи у ту басиу. Још је учио славнп Албертус Магнус, учени владика Регенсбуршки (1260.), да је за тошвење дијаманта јарећа крв онда најбоља, ако је јарац пре клања јео иершупа и пио випа. Врло и врло дуго веровали су људи, да дијаманту не може ни каква ватра да нашкоди. Данас се зна, да се дијамант даје нрилично лако сагорети и да се састоји из исте оне магерије, из које и црни, ирљави угљен, само што се у дијаманту налази та материја у њеном најчистијем стању ? Дијамант није иа име ништа друго него са свим чист упвик. Дијамант је већином без боје, ировидан и бистар као вода, али га има и белог, сивог, зеленог и жутог, на зна се и за црвепе, илаве и црне дијаманте. Црве-

ни, плави и зелени дијаманти налазе се врло ретко, али се тада за њих још више плаћа пего за најлепше камење без боје, које је иначе пајскупље. Највише дијаманата на земљи налази се у ситном комађу. Већ цијаманти велики као зрно грашка реткост су. Преко 100 карата нађено је њих мало и ти се онда сматрају као славно камење. Судба њихова била је гдекад исто тако чудновата као и сам дијамант. Сем „Регента“ и великог дијаманта са Капа. који су се могли видети на изложби у Паризу, зна се још за више других већих дијаманата. Највећи је велгиси Могул , који је тежак 379 карата, а налик је на њега Орлов , највећи дијамант у Европи, који се блиста на врху рускога скиптра. Исти је тежак 194 3 / 4 карата, а има облик розете, која је пуна Фасета. И тај је камеи из' Ипднје, где је некад служио као једио око кипу некога Бога. У току времена ностао је својина иерсијчког шаха Надира. Кад овог убише, нрисвоји себи дијамант једап Фрапцуски гренадир, после којег је прошао кроз више руку, дск га није купио гроФ Орлов за царицу Катарипу 11. Још једап славни дгдамапт налази се иа руском двору. Зове се Же Санси , тежак је истина само 53 г / 2 карата, али је врло леп овалан брилијант. Тојеједан од разглашених дијаманата бургундскога Карла Дрскога, ког је имао код себе у битци код Нанси (1477.), у којој је главу изгубио. При пљачкању присвојио га је себи неки швајцарски војак и продао га је за неколико сребрњака. Пролазио ]е јога кроз многс руке, док пије доспео у Француску

Вр- 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.

21