Ženski svet

НА НОСИЛА...

Br ° га н ° се на н ° сила^ Боже мој, Коме вију свете иесме тужан ној ! Далје цветак прецветани, цветак млад, Што ће сада покрити га вечни хлад ? Ил је дрво сасушено лист му жут, Што га вихор оборио вихор л>ут.!

Хај, иознајем ко је тамо, етрашан час! 0 како је тужно чути мајчин глас! На шосила њена радост, Н£lД& CB£lj Хај, зато је јадна мајка жалосна. На носила јединац јој лежи млад И љега ће еад покрити вечни хлад !

Каменица, 1889.

С. Попић.

ЗЕЈТИН ОД КОРЊАЧЕ.

JfL една од главних добити владе у Бразилији (која припада Данској), а у провинцији Rio-Negro, јесте зејтин, кога добивају из јаја корњачиних. Врло је заиимљиво, како долазе до јаја и како праве зејтин. У америчким рекама Амазони (као главиој) и Мадеири (као побочној) налазе се грдна узвишена песковита места, која изгледају као какве греде. Сваке године посе на та места корњаче своја јаја. Месеца октобра и новембра наиуштају корњаче ова места и пуштају се у дубину Амазоне и Мадеире. Пре, но што полазе на сиоменута места, гдећеснети своја јаја, неке оду наиред и траже згодно место, а цосле се читаве гомиле, као у некој сеоби унуте за иредњацима. При поласку свом ноређају се корњаче тако, да су женке у среди, а мужаци су напред и остраг, а и с десне и леве стране. Изгледа као какова убојна колонија! Кад дођу на одређено место, а оне чекају згодно време. Чим се сиусти мрак, а оне отпочну свој посао. Тако вредно и живо копају, да се далеко чути може. Свакој, док не ископа рупу, треба 3 —4 сата. Кад се зароне у посао, онда слободно може човек ући међу њих а без

икакве опасности. Време, док носе јаја ; траје од заласка до изласка сунца. Кад су све снеле своја јаја, онда остаиу још неки дан на обали, па се тек после спуштаЈУ У дубину или одилазе у језера, одакле су и дошле. Кад дође време ношењу јаја, влада изашље чуваре, да ови нађу та места, и да снречавају номадским Индијанцима приступ, а сами се лате иосла под надзором једног надзорника. Пре свега се поделе, па се онда ради на све стране. Да нађу пљен свој, радници, морају сами дакоиају 15 до 20' стопа. Кад покуие сва јаја, онда их мећу у судове и прво их излупају неким дрвеним справама (као дрвене виле), па их онда газе ногама, док не постане као нека жута кагаа, коју наливају водом и излажу сунчаној светлости. Сунчана топлота изгони зејтин на површину, кога купе неким кашикама, па га мећу у казан, који је изложен великој ватри. На тај начин после добију масну супстанцију (manteiga da tartavugu), која је чиста, а боје је као наше истопљено масло (путер). Кад се ова супстанција охлади, онда је лију у лонце или бурад (potes), у који обично стане 60 Фунт., а озго поклопе са палмовим лишћем. Од самих јаја зависи, какав ће зејтин

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 5.