Ženski svet

да побуде тек (апетит) или на крлју гозбе, да га оживе. Најбоље шунке добијали су Римљани од Гала, ио околине варотии Бајонаи Мајнца, које су још и данае на гласу са својих шунака. Додајмо још, да у римским законима, који су се односили па трговину са животињама, није било у почетку о другом чем говора него само о свињама; остала марва долазила је тек за тим. И у целом средњем веку трошила се највише свињетина, јор свињаје било пајвише и биле су јеФтиније него друге животиње за клање. Ни данас није свињетипа европским народима па одмет, а ие тр j6a ваљда тек да кажемо, колико се у српском иароду цени свињска печеница, божпћпо ирасе, кобасице п сланина. Нису сви делови свињчета једиако на цени. Највећма се уважавају стражње шунке, јер у њих је месо најфиније и најбоље. Мање вреде предње шуике, јер им је месо већ мање фино. Стране са леђа, особнто иредња половипа, дају изврсне карманадле, од њих се прави ирекрасан каре и котлети. Плећа имају мању вредиост, али вреде више него врат или трбух; мећу се обичио у саламуру. Глава и врат служе за прављење иача (питија . Најмање се уважава месо са трбуха, оно се соли и после једе. Свињско месо једе се или у свежем стању или као слано. Газлика га има ути цаја на хпгијенску вредност ове храпе. У опште се може рећи, да је иајбољи начнн готовл>ења уједно и најпростији и цело комађе ваља увек предпоставити исецканом месу (кобасицама). Свињско месо је ружичасте бо,е и ммогоје збијеније него телеће месо. Сланина је на њему масна, а у телећем месу је то снољашње сало ретко и сухо Свеже свињско месо, како печено тако п иржено, сматра се опште као креика храиа и има врло добар кус (особито ако се гојило са кукурузом). Али ношто је у њему обично мпого масти теже је сварљиво него говеђе илп овчије месо. Свињско месо, учпо је Хипократ, до-

бро је за људе, који радс тешке послове и много се телесно наирежу; оно им даје гипкост и снагу уједно. Алп опо треба да ] е забраљено за људе, који мало телеспо раде и нарочито за болеснике. Гален је био истога мишљења н није у овој ствари противуречио Хииократу. , Свињско месо је, говорио је оп, пајспажнија храна за све опе, који имају добар желудац, јер је то месо тешко сварл>иво.“ Додао је још, да се љим хране атлети (борци у циркусима), који су оних дана најјачи, кад су јели свињскога меса. Ом нреноручује то месо свима, који морају да троше много телесне снаге. Свињско месо, иа и свеже мма ту незгоду, да производи пзвесна дражења у кожи. Ако људи, који су том наклоњеии, једу свињско месо и парочито ако у том претерују, опда могу лако да добију разне кожне болести. Такви људи морају због тог од свињског меса да се уздржавају или да се бар умере. Већ стари пародп пачинилп су то опажање; па свињско месо бацали су кривицу, да од њега долази губа и због тога је забрањепо Јеврејима н Мухамеданцпма. Мшли су још и дал>е н говорили су, да већ и само млеко од крмаче проузрокује ту страшну болест. Француски једаи лечник, који је иа копцу прошлога столећа посматрао губу у Егмпту, приписивао је њен постапак уиотребљавању слаиога меса, сланих риба, лука (који тамо ирост свет једе у великој множини као п код пас), иа и уиотреблшвању свињскога меса, ма и пе било сол>ено. Код сваког Француза, иисао је огт, који се храпио неко време свињским месом, изасула се губа по лицу, ио носу ио удовима и по целом телу. Толико о свежем свињском месу. ПГто се тиче сланог меса, опо има своје добре и своје рђаве стране. Сољење чини могућим, да се евињско месо дуже време одржи и још сувише постаје од тога кусније пего свеже месо и лакше се вари. У том лежи узрок, пгго га често дају и болесницима, који лакше сваре парче шунке него друга каква јела, која су на гласу као лако сварљива.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6