Ženski svet

ГНЕЗДАНЦЕ.

М. Томца.

' ’ 4 |||| адовољства,. мира, слоге И љубави стане ! Како си се у лом скрио Међ лиснате гране ! Висина је иуна грозе ; Кад се ветар љути ; А и лишће ире ће тамо У јесен да жути. С тога ти је боље овде Узакдону жбуна ; Сретаи ли ]е ; ко у теби Од.мара се туна !

0, какво је радовање, Какове еу слаетп, Када иочне она мала Породица расти ! Пропатиш ли што од буре И бесног јој стрема, Оправе те брижне итице, Па несреће нема! Поуздања и верности Пуно ти је крило, Како не би добро твоме Становнику било ?!

Ив. М. Поповић.

МУДРОЛИЈЕ О ЖЕНИ И ЉУБАВИ.

Скупио Августиновић.

Мириси имају нуно сличности с љубавју; а има паче и -људи, који мисле, да љубав иије друго, до ли врх мириса ; истина је, да је онај цвијет, који даје тај мирис, љепши од свих створова (цвијетова). * Од свих запрека, које шкоде љубави, једна је од највећих без двојбе она, која се зове „криви стид“, који је дакако врло истинит : та ногрешка произлази из охолости и плахости. * Признати треба љубавп, чим су јој узроци, који проти љој војују, силнији, јаснији, једноставнији, неиснричапијп; једном ријечју, чим је мање обична, тим се већма узбуђује страст, тим (-е већма љуби ; лиј лта је ипак ствар иеразбор срца ; без љега не бисмо пуно вриједили. Musset. Је ли истина, да жене највећма воле оне, који им задавају највише јада ? Данае престала је љубав, љежност, све. Тај ненео још је тоиао, ал дајте тражите у њем, превраћајте га, колико вам драго, заман, не ће ље искочити ниједна искра. Cherbuliez.

Жене немају пријатељица : но само супарница. Cdinet. ТТТа је нољубац? Ништа. А шта треба да је? Све. Најбоље је на пољупцу то, што он затвара уста. Између пољубаца има само први и посљедњи вриједност сви су други само закрпе. Ksenokrat. Љубав је силнија од смрти и страха нред смрти. Само љубав подржава и покреће живот. Turgenjev. Није љубав страст, није пријатељство: чуство је особите нарави. (Неки мудрац). Љубав би остала идеална, да ју физична потреба не учини реалном. * Чега сам се год одрицао, све је престало; да се одречем и живота, одмах би га нестало; и љубави сам се одрицао и увијек се одричем: ну оиа не престаје, него још свеудиљ љубим. * Разум је владар у нашој тјелесној држави; љубав је пако окорјели револуциоиарац у једном крају те државе срцу, кога онај владар не може свладати. * Ја могу сасма спокојно љубити, а да не будем љубљен; само би ме бољело, кад

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ

89