Ženski svet

тем или се морало нздати за то и оно, што је за живот и опстанак иелој породици нужно. Отуда се у народу проширила толика лаж, превара и други пороци, који су пре тек ретки били, а данас их сретамо на сваком кораку скоро, јер је још наша стара пословица казала, да се лаж носи на леђима дуга. И наш је прост свет са ових махна толико пао, да он не осећа да је грех украсти кад треба то да служи накиту, или за јело, јер иначе не би певао: . „Дунм ветре, дуни од Баната, • „Да ја пређем на банатску страну, „Да нохарам три нова дућана, „Да ]а милу увијем у свилу“ . . . Ово је у малом, ал сасвим слично ономе

великом базару у Паризу, што смо у почетку овог чланка навели и чим смо доказали; да су насловне речи оправдане, па смо из зебње за наш морални живот пустили ове ретке да опомену наше матере и све Српкиње, да се умере шго више могу у издатцима својим за одело и живот и да не пуне главе евојим ћерима једино тим, да ће се допасти тек у лепом и скуиоценом оделу, него нека их уче, да ће се донасти много пре својим смерним понашањем, својим разумним животом, својим добрим владањем; а и саме нека им дају својим животом и радом лепа примера, па онда се немамо шта бојати за своју будућност и ако нас ]е мало, и ако нас подкопавају туђинске заразе са свију страна.

ШТА ДА СЕ ЧИНИ НА БРЗУ РУКУ КОД ОТРОВАНИХ.

1|1У) давни бечки проФесор медиципе и Дворски саветник Др. Нотнагл издао је како се имају придржавати и како владати двориље и женскиње у опште код оних, који се хотимице ил неотице отрују. Та упутства је донео један немачки женски лист за своје читатеље, па отуда доносимо и ми нашим читатељкама та упутства, да се знају равнати у таким несретним случајевима, који међу децом могу често да наступе Он наводи ово : „Појаве, које се код отрованих пока3yiy? В Р ЛO С У разне, а нећемо их описивати потанцо и опширно, бојимо се, да би лаицима (нестручњацима) још више збунили главу, а не би, са практичне вредности, ипак било ни од које користи, ако би пак тек површно и у најкрупнијим иотезовима представили ствар, не би онет било користи по саму ствар. Само се онда може човек држати извесних мерила и начина, кад зна, да је болесник прогутао извесну порцију сумпорне киселине, ил попио Флашицу морфијума и т. д. у сваком другом случају мора се човек у оваким нриликама придржавати само општих правила. У практичном одношају разликују се само две врсте отрова : јаки с грижом и

опојни (изумирући). Овака подела је груба за науку, али за лаика је то очигледно. У јаке отрове, што грижу изазивају рачунају се: неорганске киселине, (сумпорна киселина, витриол, азотна киселина, шатвосер и т. д.), алкалије (калијев и натронов цеђ и т. д.), даље: некоји алкалоиди и други органски делови: као што је прах од шпанске муве и т. д. У отрове, који опијају и умртвљују рачунају се: отровни гасови, као што је гас, којим се осветљују улице, угљени оксиди, и неки тако звани алкалоиди, који се налазе у соковима разног биља, као у маку, у црној вучијој јабучици, у татули, кукути и т. д. За сваки случај и у свакој овакој несретној прилици ваља позвати одмах лекара, али док лекар не приспе ваља и сама околина да приђе одмах у помоћ а) код болесника ако се отровао са предметом, који гризе, чупа, без обзира на то, да ли околина зна ил не природу отрова, јер код ових отрова могу се нека ошпта правила употребити, која могу доста помоћи; б) ако је болесник отрован сапредметом, који успављује ил умртвава живце а којије околини познат. Ако пак не би знали код оваких прилака чим се болесник отровао, нека

168

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 11