Ženski svet

ловићка (дала 300 дин.) ; Александра Ј. Марковићка; Цаја Н. Спасићка, Сара М. Арсенијевићка; Марија М. Савићка и ]'оепођице : Милева М. Стојановићева и МаријаК. Ђукићева. Скупдруштвени је решио, да се набави један албум, где ће се чувати слике ових добротвора и који ће се износити о свечаним данима на углед. Ово је друштво имало свој 22. редовап скџа 17. Фебруара о. год и изабрало је за 1891. год. ових 26 чланица у управни одбор: Персиду Нинтеровићеву, Ему Козарчевицу, Јелену Н Марковићку, Асназију Стојановићку, Полексију Тодоровићку, Ђурђину ГГоповићку, Роксанду Лазаревићку, Нацу СтеФановићку ; Милицу Мајданочевицу; Перку Божићку, Јелисавету Радојичићку, Милку Г. Миловановићку, Јелену Стокићку, Иолексију Нинчићку, Милеву Терзибашићку, Милеву Вуловићку, ЈХеносаву Радојковићку, Милицу Косановићку, Даницу Валенти ницу, Христину Пурићку, Марију Лаудановићку ; Сару Кара-Марковићку, Станију Милановићку, Катарину Г. Поповићку, < олчи Були и Мицу Параносићку. Управа је поиово изабрала после за иредседницу: гђу Иерсиду Пинтеровићеву, за потпредседницу гђу Ђурђину П новићку, за благајкињу гђу Ему Козарчевићку, а за деловоткиљу гђу Јелену Н. Марковићку. Друштво )е имало год. 1890. 390 редовних чланица, 14 добротвора и 21 ночасну чланицу. У својој раденичкој тиколи имало ie друштво г. 1890. 105 ученица. Друштво је издавало преко целе године 1890. редовне месечне помоћи сиротим и невољним: 1248 динара, а ванредне помоћи још : 398 дип. и осим тога млого руб.ља и одела. Друштвени јгист ~Домаћица“ излази месечно једаннут и штамна ce у 1200 примерака; уредник је г. Живко Шокорац секретар министарства привреде, а отиравница је: иот председница друштвена гђа Ђурђина Поповићка. Друштво има сад и ткалачку школу за коју добија прииомоћи од државе 1200 дин. годишње Оно има и своју библиотеку. Друштвено имање износило је крајем 1890. год. 90.724-79 динара. Као што се види ; друштво ово врло лепо наиредује и стиче сваким даном у народу своме све влше симпатије и поштовања Ми се радујемо том лепом успеху наших сестара с оне оне стране Саве и Дунава. Живеле! ПГта коигга један хитац из тона. Не тиче ее истина неиосредно женскиња ; али кад је реч о топовима/ онда се ту стичу интереси целога

човечанства ; па дакле и женски. Биће иза њих интересантно, да чују ; колико државе жртвују на ратна оруђа и колико трошка иста захтевају. Постојаном нанредку у војничкој вештнни и нарочито у Фабрикацији топова пошлоје за руком; те праве сада таке велике топове ; да исти огромне пројектиле (ђулад) могу из себе да избаце. Вредно је чути, шта кошта један хитац из таквог великог топа, Податке смо цриели из једног белгијског листа ; а одиосе се на један морнарски тон од 110 тона (тона 1000 килограма), за који сваки хитац кошта 4160 Франака и то: Прах ; 400 килограма . . 1900 Франака Пројектил 900 2175 „ Свила за ларту.ш .... 85 „ Свега: 4160 Франака Трошак тај представл.а, рачунајући 4 на 100, годишњи доходак капитала од 104 000 Франака. Што је још ужасније, то је, што се зна да такав топ од 110 тона не може више пукнути него 95 пута, па тада захтева врло велике репарације, да се опет постави у добро стање Пошто сам топ кошта 412.000 Франака, треба дакле горњој суми додати за сваки хитац још 4340 Франака у име квара По томе стаје сваки хитац уираво 8500 Франака т.ј. преко 400v) форината. И на што је сав тај трошак! Куд се дене толикочиода? Највећа творница чиода налази се у Бирмингхаму у Енгле ској. У њој се дневно зготове 37 милијна чиодаОстале творнице чиода у Енглеској зготове дневно око 29 милијона, у осталим земљама око 19 милијона, у Француској диевно око 20 милијона, у осталим земљама око 10 милијона дневно, тако да израда чиода у Европи износи дневно од прилике 86 милијона. Кад помислимо на ту огромну суму, нехотице нам се наметне питање: „Куд се дену све те чиоде?“ Јер најмање од њих се ноломи, поквари или износи, него већином се погубе ; заиста да нема незнатније ствари, која би се у кући тако много упо.требљавала и која би се ипак тако много разбацивала, као баш чиода. Та чиода је тако мала и иезнатна, да ће мало ко дати себи труда, да се за њом сагне и подигне је. И ако се у појединој кући на тај начин само мало чиода погуби, може се мислити, како знатну суму то чини скупа у свима кућама. Узмимо да становништво у Евроии износи око 240 милијона. Према том броју довољно је ; да истом сваки трећи човек страћи дневно једну чиоду, иа да израда од 86 мили-

106

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 7.