Ženski svet

металној физици" ; „Расток и како се њиме бојадише коса‘‘; „Алкаличне баре у еомборској околини“ ’ „Сремско вино“; „Петроварадинска чесма‘‘; „Појаве ири грађењу бермета и одређивање екстракта“; „Баре у Бачкој“: „Фрушкогорски извори п иомени о њима у старој књижевпоети “; „Производња ракије у нашем народу а . Ови су радови ирештамиавани и у књигама а неки су изишли и на немачком и мађарскомјезику у: „Zeitschrift fur analytische Ghemie"; „Mathematische und Naturwissenschaftliche Berichte aus Uogarn" и „Termeszettudomanyi Kozlony “. Српска краљ. академија наука издала је ирошле године у свом органу „Гласу“ XXV. расправу: „Артески бунар у „Сомбору“, а „Матица Срнска наградила је преклане књигу „Пијаћа вода“ са 50 дуката, а лане „Земље у Бачкој са земљорадничког гледишта“ са 100 дуката. У „Књигама за народ" што издаЈе „Матица Српска“ из задужбине пок. Петра Коњевића изашле су четир свеске: „0 муњи и грому“ ; „Како се негује свилеиа буба а ; „0 познавању земље“ и „о uoирављању земље “. За школу је писао ове књиге: „Нове мере у Ауетро Угарској“; „Наука о геометријским облицима“ ; »Основи Физике“ ; „Хемија“ : „Човечје тело и његова нега“; „Кућарство“ ; „Свиларство“ и говорио нам је на два месеца пред своју болест, да пише „Читанку“ за комуналне хрватске школе старијих разреда; а не знамо, је ли то изитило. Мита ЛетровиЛ родио се 14. октобра 1848. г. у Панчеву и учио је прво нижу реалку у месту свога рођења, за тим нижу гимназију у Карловцима а вишу у Винковцима, где је 1868. г. иоложио и испит зрелости. За тим је слушао природне науке и математику на свеучилиштима у Хали,

Тибингену и Прагу где је иоложио 1872. г. државни испит из математике и Физике за проФесора средњих школа. Бавио се неко време на цр. кр. заводу у Горици где је изучавао винарску и свиларску струку и тамо оспособљен као зналац истих струка. 1889. г. био је изаслан од срп. нар. цркв. Школског Савета у Париз на светску изложбу да проучи школску струку и да о том ноднесе тамо извештај. За ироФесора математике и нриродних наука у сомборској учитељској школи постављен је ујесен 1871. године, где је до смрти своје савесно и узорито делао. Ученици његови хвале га као вешта и одушевљена предавача, старешине као савесна, прим„ерна и узорита. учитеља, нријатељи као искрена друга, а околина као ваљана родољуба, добра, мужа, брижна родитеља. Све се то изгубило, свејенестало 17. децембра 1891. год.; али једно је инак остало иза њега, што неће никад нестати. Остао је његов узорит и огромни рад, који ће да буде сведок нама и нотомству, колико је научне сиаге, колико стручне снреме, колико дурашне во.ље сносило оно слабачко тело Мите Петровића, те је за то, валда, и нодлегло тако рано терету, који је његово велико одушевљење за научним истинама товарило на ону свагда ведру н слободну главу. За Митом ће дуго плакати школа и књига наша, јер ће млого времена требати, док се појави опет овака умна и спремна, овако дурашна и родољубива српска душа на том иољу. И ми нлачемо за нашим добрим пријатељем, за нашим вредним сарадником, за нашим дичним садругом и довикујемо му: Слава ти заслужни књижевниче, хвала ти утруђени учите.љу ; вечна ти успомена била !

ДВА ПЈЕСНИЧКА ПOБРАТИМА У ХРВАТСКОЈ КЊИЖЕВНОСТИ.

Говорио девојачком друштву Српкиња Новосаткиња г. Јован Храниловић.

fßucoKOuomroeane госаођице ! адо сам се одазвао позиву Вашега вреднога г. равнатеља, да Вам и ја чигам једно ио-

учно предавање. Нисам дуго размишљавао о темату тога предавања; имао сам доста прилике из свакдањега искуства уверити се, како је у

Вр. 1 ЖЕНСКИ СВЕТ.

3