Ženski svet

српским круговима с преретком изнимком слабо позната хрватска књижевност ; баш као што жали боже и Хрвати слабо познавају српску књижевност. Морамо признати, да су веома ретки и сами књижевници, који би једнако познавали и знаменитије иојаве нарочито белетристичке књижевности једнога и другога братскога илемена. Прем су Срби и Хрвати по крви ијезику браћа, прем им и само име потиче изједнога корена, санскритскога етимона ~saro“, које се је на истоку прометнуло у име Срб, а на југу у име Хрват, како то умни Даничић доказује, ипак је међусобно познавање књижевносни прилика код Срба и Хрвата тако слабо, да једни и други познавају боље и више стране књижевности, него ли књижевност братскога си народа; а ипак наша српско-хрватска књижевност моћи ће тек онда страному свијету импоновати, кад се споји у једну књижевност; без тога је и квалитативни и квантитавни напредак једне и друге књижевности ненриметан за страни свет и без правога уплива на коначне просветне цели једнога и другога народа. Ко макар донекле позна једну и другу књижевност, а ја овдје мислим белетристичку, пјесничку књижевност, тај је могао опазити утешну чињеницу, да кад би се те две књижевности спојиле, могли бисмо у тако спојеној књижевности наћи разнолика и добра штива из свијух књижевних школа и нраваца: нашао би одличних књижевника: идеалистичнога, романтичнога, реалистичкога паче и веристичкога правца у нјесми, приповетци, роману и драми. Нарочито би се могло доказати, да је код Хрвата дуље потрајао идеалистички и романтични смијер, дочим је реалистика код Срба прије присвајала књижевнике. Ако нас неки појави не варају, чини се, да одличнији духови на једној и другој страни једнаком пажњом прате једну и другу кљижевиост, те све више изједначују њене разлике. У најновије доба бољи хрватски књижевници прихваћају Фонетички правопис и источне надежне облике, те се тако све више утире пут књижевној слози међу Србима и Хрватима, и тако барем књижевници настоје, да се на просвјетном пол>у поправи оно, што су наши душмани, а што су појединци једнога и другога народа из непознавања, неувиђавности а и из прорачунане злобе покварили. Да и Ви, велецењене госпођице, будете барем донекле учаснице тога настојања око ме-

ђусобнога познавања на проевстном пољу међу Србима и Хрватима, ево Вам ја желим данас у кратко приказати два одлична песника хрватска, два идеала хрватске омладине, који су на своју заставу у књижевном свом војевању занисали. књижевну слогу Срба и Хрвата! хоћу да Вам нрикажем кратку слику живота и књижевнога рада двају пјесничких побратима: Дра Фрање Марковића и Аугуста Шеноа, који су Ј*едан и други завршили већ своју песничку кариеру, јер је Аугуст Шеноа 13. децембра 1881. у најљепшем мужевном веку у 43. години живота у Загребу умро, дочим је његов вршњак Др. Фрања Марковић, присиљен околностима свога народа, морао своје пјесничко перо заменити са озбиљним учењачким радом као проФесор Филозофије на загребачком свеучилишту и борац за хрватска народна права у хрватском сабору. Точно, потанко написати књижевно дјеловање Др. Фр. Марковића и Аугуста Шеное, значило би написати најљепше странице хрватске пјесничке књижевности од последњих тридесет година. Када се је на основу илирскога књижевнога покрета од г. 1835. —1848. почела развијатихрватска песничка књижевност, на врхунцу пјесничкога Парнаса у Хрватској виђамо двије сјајне звијезде првога реда: у лирици: [Петра Прерадовића, у епском пјесништву: Ивана Мажуранића. Уз њих истиче се више заслужних имена: као Ивана Кукуљсвића, Др. Димитрија Деметра, Ивана Црнскога, али достојно уз Ивана Мажуранића, славнога пјесника Ченгић аге и најбољега и најузвишенијега хрватскога лиричара Петра Прерадовића на ПЈ'есничком пољу пристају тек њихови одлични заменици и ученици, а одлични учитељи млађе генерације хрватских пјесника, два ијесничка побратима: Фрањо Марковић и Аугуст Шеноа. Уз њих истакнуше се као њихови књижевни другови: Др. Иван Захар, Фрањо Цирак и Савоелав Вукелић са својими духовитим лирским пјесмама и финим приповеткамама, Др. Иван Дежман са својим патриотскнм епским пјесмама, али ни један од њих није тако упливисао на млађу књижевничку генерацију, као та два одлична и свестрано изображена хрватска књижевничка одличника. Др. Фрањо Марковић, сада стар својих 46 година, родио се је у одличној племићскоЈ* хрватској* породици у Крижевцима. Школе је изучио у Крижевци, Загребу и Бечу, гђе је изучио нроФееуру и ностао доктор ФилозоФије. Као

4

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр - h