Ženski svet

важаваЈу школу и њен иозив, или исмевају махне учитељске, или, што је и rope, руже, псују и гаде учитеља и учитељицу пред оном децом, којој треба да су ови највећа светиња. Не знају, жалосници, да тим руше за собом мост, коти одводи и њих и децу њихову у радост и у лепшу будућност; не номишљају, да ружећи школу и учитеља, руше у деци највећи идеал, убијају најбољи углед, скидају с висине аукторитет дечији без којег не може бити васнитања и образовања карактера и без чега нема пожртвовања за оно што је лепо и узвишено; они не знају, да тим руше и свој углед и да ће тако патити и њихово поштовање и уважење у доцнијем добу. ГЈомислимо само на тренутак, шта би се од деце створило, какво чудо душевно поникло у друштву, кад би уччтељи, као други родитељи, етали деци износити јавно махне и недостатке њихових родитеља и кад би онако нападали на њихове погрешке и изобличавали њихове пороке. којих је посејано свуда, где год се димњак дими, као што родитељи често чине са учитељским махнама?! Те су нас прилике иагониле, да узмемо данас перо у руке, и да свратимо пажњу родитеља наших а особито матера, које највише имају посла с децом и њиховим васпитањем, на ове околности и прилике и да им предочимо на ночетку идуће школ. године једно зло наше које треба да има на уму сваки родитељ, кад нрви пут новеде дете у гаколу. Родителш ваља нред децом и у њиховом присуству да говоре свагда о учител.у и тиколи с највећим ноштовањем, јер ће само тако у деци улити поштовање п уважење нрема оиом? што треба

деци и свима нама да je наЈузвишениЈе; па ако и имају што да замере и кажу о учитељу и учитељици, нека то чине на само и међу старијима, а пред децом, нека само лено говоре. Кад деца једном заволу и обљубеучитеља, зашто наравно и сам учитељ треба да се нашти, и кад га стану пратити с пуним иоштовањем; онда ће и он добити плодну земљу за свој виноград, и онда и васпитање и образовање дечије пријања брже и лакше и школа ће оставити на души дечијој трајне знаке своје љубави, који ће га пратити кроз сав живот. Ако пак изгубе љубав и поштовање према учитељу: онда је и најбоља наука бесплодна. Буду ли се наши родотељи сећали ових речи, кад пођу с децом у школу и буду ли имали на уму задатак школе и њеног васпитног позива, као и срећу своје деце сваком приликом, кад год хоће да изусте тпто о учитељима дечијим: онда ће рад учитељев донети плода и деца ће из школе понети у живот таки леп капитал, да ће их овај хранити љубављу и поверсњем кроз читав живот и донети уз то мира и задовољства у друштву, славе и части на дому и благослова на потомству. ПознаваЈући добро срце наших матера, које чезне само за срећом своје дечице, надамо се, да ће разумети наше речи и наше тежње и да ће се чувати, да се не огреше о светињу учитељског позива, те да ће, тнта више, тражити што чешће прилике, да се саветују са учитељима о заједничком васпитном раду а за боЈку срећу своје деце, тог највишег блага на земљи, поздравлшмо их па прагу ове нове школске 1892 8, године са: сретаи вам полазак с децом у школу и сретнији свршетак те школске годипе!

OCHOBHO ПИСМО СОФИЈЕ ДРАЖИЋА ИЗ СТ. БЕЧЕЈА. (Свршетак).

V. Овај мој завеет ирепоручујем и нредајем у аманет одбору српске православпо-црквене општине старо-бечејске, молећп исти, да се овог извршивања

прими, и да на следећи начин рукује: овпј црквени одбор бираће пет чланова, у којима има пуног поверења, и који су станопници старо бечејски, српске иарод

Br. 8. ЖЕНСКИ СВЕТ.

115