Ženski svet

му само мало лакше буде! Неће он много тражити; зна он, да нема витие, ко ће га онако подворити као наша добра мати! Чините му тим више ; да лакше ноднесе ову велику жалост ! Да је од млађи људи ил од данашља света, лакше би претрпио, али старе, поштене и чисте људе жалост ова већма обори ; зато треба сад више него икад ; да му ми угађамо. Да су ми жвна и деца мало снажнија за ово ладно време и овај тешки иут па да дођем, да које време заједно будемо! али једно прекјуче устаде из кревета, а друго јуче леже; ено је, ди грли мајкин лик и плаче: неће више видити своју У Будиму 23-ег Децембра 1865.

добру мајку, ни љубити, ни мајка њу! Мајка има сад другу децу око себе! Томе ће се душа мајкина већма радовати, тамо ће је дупте љезине деце боље пазити, него што умеше ова овде! А овеје накнадити оно старом оцу и деди, и тако сад само њега једнога имају! Перо! моли снају, нека сад на које време заборави на Нови Сад, па нека тим већма пази нашега оца, а има каде, отићи ћете и наживи ћете се у Н. Саду. Дужност нам је чувати и пазити оца сад већма него икада! Тако ће нас Бог благословити! ГЈази и чувај га, и пиши ми од сад чешће за њега!

Твој брат Ђока Натошевић.

ПОСЕСТРИМИ..!

Венчани венац главу ти краси пред олтар ступаш смернога хода! Да руку пружиш дичноме војну благослов примиш од твога рода Весели свати, песме се оре коло се вије све лака скока; Ја видим оца сретна, весела а нашто суза из твога ока! А из те сузе, капље бисера меого се много, прочитат може.

Из наших груди жеља ее вије благослови је о вишњи Боже! Па срећан пут ти сејо миљена а анђо среће нека те прати; Са сетног лика —ја чието читам ох да је жива сад твоја мати. Весело само, на страну слутње, сватовске песме нек брује гласи: На страну сузе не квасте пута Збогом сад и ви... тешки уздаси...!

С. Попић.

ДА НЕСТАНЕ ТРИХИНЕ.*

што је некад куга, а сад од неко доба колера страх и трепет задаје, тако се сад у многих увукао страх од трихине. Већ се више пута нојављивала трихина у сев. Немачкој, ал се дојако слабо на то и назило. Али од како се нађе у Хадерслебну код Халберштата, да је међу 300 оболелих њих 200 тешко ббних, стадоше се на све стране старати, тим већма, што се болест у многих са смрћу свршаваше. Кад раснорише њих неколико, који помреше, нађоше, да је у телу морало бити трихине, те да је то баш смрт доиело. Тако су н. нр. у градоначеонику Хатштет ском (код Хадерслебна), кад су га мртва распорили. нашли у свакој Фунти његова меса нриближно 648.000 трихина. Баш

ништа друго није могло уморити тог здравог и снажнога човека. Само је опет то чудновато, како да деца, ма како оболела, не подлегну тој болештини. А у Хадерслебен долазили су лечници са свих страна, како би ту болест проучили, такода је ту било једног јединог дана богме и по 20 дечника са јабане, па и из Прага и из Беча. Али како се нађе та болест и у Берлину, па на пруско саској, па и на чешкосаској међи и још по многи други мести, онда иочеше микроскопи исиитивати свињско месо. Тим начином нађоше у Брауншвајгу међу 3000 комада свиња само 2, али у Бланкенбургу већ међу 700 четверо свиња са трихином. ПроФесор Вирхов држао је у Берлииу своја предавања о тој болести. Не би с

* Једно спремљсно предавање покојног дра Светозара Максимовића из Нов. Сада, лечника нок. епископа бачког Платона Атанацковића. Нађено међу љеговим артијама. Ово нам је уступио за штампу његов зет г. Нван М. Поиовић учител> сентомагаки, коме се захвал>ујемо.

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ

67