Ženski svet

ЗА ДОМАЋИЦЕ.

В. Кикиндска добротворна задруга Срнкиња ирославила је свечано на Ђурђев дан о. г. своју 20-годишњицу с овим расиоредом: I. На Ђуђев-дан после св. литургије „Благодарење“ у храму божјем. После „Благодарења“ свечана седница добротворне задруге Срнкиња. у великој дворници нове варошк * куће, у којој ће гђа Нина Петровићка, која је од иостанка неирекидно председница ове задруге, поздравити госте и отворити скунштину. Тајник ће у име одбора ноднети извештај о двадесет годишњем раду ове задруге. 11. 1. А. Даргомижски : „Вла дБгко днеи моихњ“ за 2 С. 2 А. удесио В. Соколов, пева женоки збор друштва „Гусле“. 2. Фрања Гал: „Fantasie de Concert/ 1 свирају на гласовнру гђце: Јулијана Чеда Пачуова и Милева Видакова. 3. Фел. Мендлсон-Бартолди : Увертира из „Сомернахтстраума“ свира војничка музика 61. регем. 4. „Говори“ г. Ст. В. Поиовић. 5. Др. Ј. Пачу: а) „Српски звуци“, б) „Српске иесме“, в) „Српске разнолије“ свира на гласовиру г. компониста. 6. Јиндрих Хартл: „Омеса из ouepa Сметанових“ свира војена музика 61. регем. 7. Г. Хеншел: „Зло ио јунаке“ (српска нар. несма) иева мешовити збор друштва „Гусле“ уз пратњу војене музике. Вуковарска добротворна задруга Срнкиња имала је 3. јануара о. г. евоју редовну глав. скушптину, где је ноднешен извештај задружног одбора о стању друштвене благајне. FIo том извештају било је примање 1892. г. 2455 ф. 86 h. од чега је већи део издат за хумане цели. Кад се узме, да је то врло млада задруга, тек ако је трећу годину навршила: онда је то врло леп резултат и знак да су часнице и задругарке свој позив и преко очекивања вршиле. Начелница је тој задрузи ошитеуважена госнођа Амалија Пауновићка а благајкиња гђа Милица Дробац. Задруга има 148 редов. чланица и 38 добротвора, те тако са те стране боље стоји и од Новосаткиња Крајцарско друштво Српкиња у Сарајеву имало је своју редовну глав. скупштину 20. апр. (2. маја) о. г. Ово је друштво основано пре три године и по извештају свом има данас у ®онду 1496 ф. 43 н. а. вр. што је за похвалу. Да су наше Српкиње из Босне и Херцеговине већом вољом пријонуле око прибирања чланица за ту корисну идеју као што се очекивало, могло би и боље бити; ал сваки је почетак тежак, па и ово ће све бол,е и боље ићи, само не треба губити стршвење. За сад има то друштво 71 редов. чланицу од којих је 69 из Сарајева а само 9 из околине. Са тако слабим одзивом чекаће се још дуго времена, док узмогне то друштво вр шити задатак, који је примило на себе. Ми се надамо боЈвем и умо.љавамо наше Српкиње тамо, да не жале по 1 крајцару дневно да ириложе на олтар лепше среће свога народа; толико је жртве валда заслужило Српство од својих се стара и мајака. Као иредседница тога друштва стоји на челу честита и уважеиа Срикиња гђа

Јованка Ј. Бесаровићка, као благајкиња отлична гђа Савка Станишнна, а као неровоткиња вредна учитеЈВка гђа Евица С. Сарајевчићка, која је ту мисао и засновала и служи јој истрајно и с иожртвовањем всћ пуне три године дана.

За иотнаљивање ватре употребљују наше домаћице обично иапир иа имају доста невоље и кубуре, док потнале ватру. Неке практичније домаћиће спремају себи боље и сигурније средство за потпаљивање пећака и гвозденог огњишта. Успу у један суд 2 —3 центиметра петролеума па метну ту ситно исецкана дрвца, као што се обично удешава за иотиаљивање, да постоје неко време. Дрвц д се тако напију петролеума. Кад хоћемо да нотпалимо ватру, а ми иоређамо 3 - 6 оваких дрвцади на роштиЈВ и горе друга дрва ил угаЈВ па нотпалимо машином. Ова цетролисана дрва нрогору брзо и јаким пламеном заиале горња дрва ил угаЈв на мах Ово је јевтино и безоиасно средство, а што је најглавније, брзо н лако створи ватру у пећи и огњишту. За прање ирозора, огледала и других таких стаклених предмета ноказало се као најбоље и најјевтиније средство новинарски иапир. Обичне новине, особито оне од мекшег папира, згужвају се у клупче, иа се њима таре стакло. Добар сапун. На 1 кг. масти добре 3 литре кишнице или текуће воде, ђ 2 кг. соде г / 4 кг. негашена креча. Прво се усие вода у котао и на ватри греје. Пре него што ће врети успе се полако сода. Сад заједно да ври Ј / 4 сата. За тим се спуети иарче по парче креча да ври опет V 4 сата. То је цеђ. Да ли је цеђ добар гледа се овако: Узме се гушчије перо и умочи у цеђ, па ако се перо свуче, чим се иревуче руком преко твега - онда је цеђ добар и треба га скинути с ватре, ако перо не спада нек још цеђ ври. (У котлу мора увек бити цеђ до пола, никад пун, јер лако кипи. Ватра свагда умерена). Кад се цеђ скине с ватре изграби се у гвоздене, земљане или бакарне судове, а котао се избрише у њсга метне маст и стави на ватру, па се на маст усие пола оног избистреног цеђа. Остали цеђ се долива опет бистар. (Талог од креча и соде, што је у судовима остао, не треба просути, тим се могу патоси рибати, или на тако место просути где живина не може доћи, јер је отровно). Од кад се спусти маст за 3 сата буде сапун готов. Пред што ће бити готов успе се у њега 100 гр. соли, да се одвоји бели санун од црнога. За сво време, док се сапун кува мора се мешати и пазити да не искигш. Кад се 3 сата кувао, види се на лоиарици стињен сапун. Тада се изручује у избушен (на дну) сандучић који је застрт мокрим чаршавом. У сандучић се изручује само горњи, бели сапун, а црни, којије

Бр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.

73