Ženski svet

тслеменити рад дичне задруге за пуних 20 година. Зар да и ја продужим анотеозу тога рада? Слабе ои биле речи , где дела, где рад тако гласно говоре! Права величина тога нлеменитога рада еастоји се баш у томе: што је он урађен тихо и вољио, без да је тражио за се и најмање хвале и ирнзнана јер је рад тај иотекао из оног вазда живог и пеисцриивог извора, који извире из најленшег божијег дара на овоме свету из женског срца! И доиста је сам Госиод Бог усадио у женску груд једно силио и иеодоливо оружје, од кога иит’ је било нит’ ke икад бити џтчета и снажнијвга. док је света и века ! Нека мудре главе изумевају какав год хоће барут, нека веште руке граде какве год знају иушке и топове све је то и слабо и малено према оном пепобедпоме оружју којим влада женска груд а то је оружје силна, пеизмерна љубав ова најилеменитија и иајузвишеиија страст у људскоме животу, страст која уме као тпха вода да руши п брегове, као бујица да савлађује све што јој је на иуту! Преврпите листове културпе повеснице човечанства и нроучите заметке и основе евпју и најгоростаснијих дела л>удскога умеља и уметности па ће те у постапку евпју великих и неумрлих творевина иаиliii: да им ]е ирагшвор у љубави. којп у топлим млазевима избризгава из жвнскога срца ! Што јејаркоме сунцу жар којим цео свет оживљава то је жепском срцу љубав којом она свет овај загрева те нам је уза сав терет и сву беду људскога живота нпак мило што смо живи! Јест, тој љубави женскога срца којој свет има да захвали своју културу, човечпост и интомост тој љубави у срцу ншиих Сршсииа има сриски род у овим крауевима да жхвали што је још жив , што се кроз толике векове одржао, што се није из ГубиО у TljfjUHU. Свп вп знате врло добро оне тешке и судбоеосие ударе, који су саломнли моћ u снагу рода српскога у својој рођеној дриашп. Неликп део нашега народа тра-

жио је и нашао је у овим крајевима заклона и земљишта за свој даљи живог и оистанак. Нема стоие земље у крајевима ове наше нове драге домовине, у којима живи наш срнски род, а да је несмо крвл>у својом оросили, дајући овим најскупљим соком из срдаца својих живога доказа: да умемо номајку своју да љубимо исто као и матер рођену! Но док су се очеви и браћа наша вољно борили за владара и домовину на свима бојиштима ко је па огњиштима домова нагаих верно и одано, весталском бригом и чистотом чувао свети огањ наше миле сриске народности ? Србин је борац и творац у маленом и великом кругу свога живота али сриска куРм, мило и тоило домабе огњигите нспие није толико стојало на земљи ■ колико је увек стојало иа и данис стоји на сриској жени! Срикиња тепа чеду своме нрве слатке звуке свога милога срискога језика, она му склапа нретиће да се чедо њено крсти крстом са три ирста; она му разастире божићну сламу, меси му чесницу, ужиже капдило пред матером божијом и нали свечарску свећу, учи га да се ионоси именом својих дичпих иредака, преклиње га да Јвуби срнски род свој и да му се ие изневери ни иа самртној поетељи! Србии отац, који је нороду своме не само роцитеЈв, ранитељ и бранитељ, него мујеживи пример мудрости; српска школа која је извор знања и умења, живот паш који нам је ризница искустава све нас то упућује примером, учи науком и искуством: да будемо честити људи, верни и одани синови своје домовине. Али српска мати , љуба и сеја ово свето гројство пашег домаћег светилишта усађује у срца наша уза све то још и жарку лубав ирема своме срискоме роду, и само је Орикиња у овим крајевима очувала 'на дому своме роду своме леии ,сри •ски језик, 7 миле сриске обичаје а тиме одбранила и одржала своју милу сриску народност ! Сриска Kijfici је колевка, сриска иородица je обрана ориској народностн. II свв док тај ирви и најјачи бедем наш чврсто

86

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.