Ženski svet

стоји ми Łемо као луди пааредовпти у сваком знању и свакоу вештини и китиЛемо се и сваком људском врлином али Лемо остати вазда оно што су нам били стари ■наши: честити људи, верни синови своје домовине и добри Срби! Можда ће вам чудно бити што ја овде у језгри Српства у овим крајевима овако говорим! Не заборавите, да ја дођох у ередииу вашу са мртве страже Срнства, где род наш малаксава, тоне и губи се у туђем свету. Па хоћете ли да вам кажем и за што тоне, зашто се губи? Тоне и губи се за то: гито тамо иада срнска куЛа и иородица! Србин се у кра јевима у којима ја живим радо жени туђинком, Срикиља се још радијђ удаје за туђина. - Отуда у сриску кућу продире туђа вера, туђ језик, туђи обичаји и туђ дух и где год је продрео тај туђ дух у иапту ерпску кућу, тамо је наскоро охладнело' домаће огњиште иа се брзо ископао и гроб СрШтву и православљу. Којем се дрвету — то више не цвета и ие носи ило Стабло нашега рода усише животворни сок жилама, које је пусгило у здравицу српске куће, сриске иородице. Ако стабло то не стоји чврсто у земљишту томе, ветар ће га лако обломити а ако га ветар и поштеди па стабло усише сокове који пису за њега, плод ће му бити по нас бар опор и горак. Стојећи на обранцима свога рода, немоћан да својом снагом потиснем јаку струју туђег духа, који нас тамо запљускује, иодрива и обара, сврћем често нута и брижлшво поглед свој са ове гужне појаве у својој близини и погледам ио осталим српским крајевима: не би ли ме која радосна нојава у нашем животу разгалила и утешила. И при томе разгледању своме спопада ме једна тешка Opura, један великц страх кога хоћу ево да искажем овде отворено и јавно, да га положим у ваше руке, дичне Срнкиње Кикинђанке честите чланице ове најстарије и најврсдније српске женске добротворне задруге, да Вас молим и преклињем, да Ви Вашим тоилим срцима, Вашом истрајном вољом и жарким срнским родољубљем потражите овој на-

шој великој и тешкој невољи што пре лека. Од Будима до Оршаве има у нашој домовини велики број васиитних завода, јавних и приватних, световних и калуђерских, који се баве племенитим и узвишеним позивом вастгтањем женске деце! У те туђе васпитне заводе даје стотинама сриских родитеља сваке године своју ску дег\у поверава туђим рукама будуће сриске сестре, сриске љубе и сриске матере, ове стожере сриске куће и породице! Родитељи наши приносе тешке материјалне жртве да после неколико година, кад врате ћер своју у родитељску кућу, увиде, како су им се деца наиојила туђега духа, како им се одрасле ћери њихове стиде свога милога матерњега јсзика, како се туђе својих лепих српских обичаја! Српски родитељи упропашћују се са оваким резултатима васиитања своје женске деце и само им то умирује глас њихове српске савести, и само тиме извињују сами себе : што су морали да повере женску децу своју туђим рукама, туђим васиитним заводима јер нема у Сриству нигде ни једног завода, koju би васиитавао сриску женску децу у срискоме духу а ирема иотребама данашњега наиреднога образоеаног света! Оваки ерпски васиитни завод за нашу срнску женску децу, који би пружао деци нашој све оно гато им иружају данашњи туђи васпитни заводн али би их васпи тавао у Срискоме духу, који их не би отуђивао ни од наше свете и лепе православне вере, не би их одрођавао ни од своје миле сриске народности то је данас наша највеЛа и најшивља иотреба! Да створимо народу нашем, да створимо ерпским родитељима, српској женској деци оваки један и српски женски васпитни завод, да га дигнемо на ту висину на којој стоје данас најбољи страни женски васпитни инштитути у то треба да уложе истрајни рад ceoj cee родољубиве Срикиње и ceu родољубиви Срби. Ову живу, неодолшву, ову општу народну потребу нашу полажем ја на родољубиве руке и тонла срца вредних чланица свију српских женских задруга у

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.