Ženski svet

БЕЛЕШКЕ.

ИЗ ШКОЛЕ.

ИЗ ДРУШТВА,

Новосадска и панчевачка виша девојачка школа завршиле су своју школ. 1893—4. год. 17. (29.) јуна о г. и издале су на јавност своје штампане извештаје, по којима бележимо: 1. да је новосадскп имада уписаних 112 редовних и 30 приватних ученица, свега: 142. Од тих је испитано: 117, неиспитано: 25; изостало од школе: 8 и 1 умрла. По успеху било је од испитаних: 7 одличних, 34 добрих, 53 до брих, 19 довољних и 5 недовољних, те је тако осиособл>ено за прелаз у старије разреде: 113 Од свих уписаних било је: 140 Срикиња правосл. вере ; 1 Мађарица и 1 Хрватица рим. кат. вере. Из места су били: 59, а са стране 83 и то: 57 из Хрватске и Славоније, 25 из уже Угарске и 1 из Србије. 2. Панчевачка, је имала уиисано: 84 редов. и 5 приватних, свега: 89 ученица. Од тих је изостало:s; иснитано: 76, неиспитано 13. Оснособљено за прелаз у старије разреде: 69, а 7 остали које да нонове испит, које разред. Од личних: 11; врло добрих: 19; добрих: 25; довољних 14 и недоволших 7. Све су Српкиње иравославне вере; аиз местасу: 56, а са стране 33. Од тих су из уже Угарске: 28, из Хрватске и Славоније 3, а из страних земаља 2. Нових 400 осн. нар школа. Гро® Албин Чаки, бивши министар просвете и цркв. дела у краљевини Угарској, наредио је пре свог силаска с министарске столице, да се о државном трошку иодигну, ноглавито у крајевима, где су помешане народности, 400 нових основ нар. школа. Кад би та наредба имала цел, да се дижб у опште просвета, ми би се радовали овој појави; ал кад знамо, да се тим тежи на одрођивању немађарских народности у овим крајевима; онда морамо да. зебемо и за наш иодмладак. Оставка забавиље. Гђица Мара Симићева, забавиља добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, дала је оставку на своме звању пошто се удаје, и на њено место могу се тражити сад друге, које се осећају да су способне за то. Плата је: 350 Фор. у готовом, 60 ®op. у име стана и 2 хвата дрва у нарави. Иеиит у забавишту новосадске добротв. задруге Српкиња обављен је на оиште задовољство на Павлов-дан, 30. јуна о. г. Нама је жао, што се растајемо с нашом гђицом забавиљом, јер је она с том малом дечицом ванредно лепо и благо поступала и деца су је врло волела. Желити би било, да задруга добије њој достојну замеиицу. Ианчевачка забавиља гђица Софија ДамјановиЛа положила је испит за забавиљу у Еперјешу на мађарском језику, а учила је забавипшу струку у Загребу. Честитамо!

Женски ручни рад за жушку децу. У Вуковару завели су на троразредној номешаној школи жен. ручни рад и за мушку децу, Управа је набавила о свом или општинском трошку сав прибор и потребни материјал за то, и деца су почела веџбање у шву на парчадма од чоје. После овог ће се прећи на плетење и мрежањс. На крају идуће шк 1894 —5. г, показаће се на изложби, која се из таких радова спрема, води ли то каквој користи и потреби. Ми сумњамо, да ће се то примити као добро.

Српска певачка дружина у Темишвару навршује сад 25 година, од како постоји. Тим поводом хоће свечано да прослави своју 25-годишњицу на св Илију о. г, и позива за тај дан све српске невачке дружине да у 7 чествују у тој проелави. 0 прослави тој осветиће се и друштвена застава. Срнска књижевна задруга у Београду има уплађених 507] чланарину. Осим тога има још приличан број пријављених унисника, код појединих иовереника с којима још нису рачуни зашвучени. По пределима се уписници овако деле: Банат има 375 чланова. Бачка: 337; Срем: 442; Славонија: 195 ; Хрватска: 450; Далмација: 497; свега из Аустро-Угареких крајева: 2296 чланова, дакле скоро половина. Оншта учитељска задруга Срби учитељи и учитељице из основних и виших школа, из митрополије карловачке, састају се у Новоме Саду 5. (17-) јула о. г. на општој скупштини, где ће претресати правила о своме удружењу. Цел је тој задрузи, да се учителштво усавршава у својој струци да шири школску и народну књижевност и да својомчистом књижевном зарадом испомаже, по .могућству, своје друго друштво „Српски учитељски конвикт у Нов Саду.“ Сутра дан, 6. (18.) јула, састаје се у редовну главну скунштину и друго већ утврђено и горе поменуто учитељско друштво: „Српски учигељски конвикт у Нов. Саду*, где ће норед осталих редовних ствари, да претресе „кућевна правила“ за конвикт, који ступа у живот друге јесени 1895. г. Уједно ће ова скупштина да реши питање о купу куће за другптвене цели, и сви су изгледи, да ће се купити за то кућа начелнице добротворне задруге Српкиња Новосаткиња, гђе Јулке Радовановићке, која од свију пријављених кућа. најбоље одговара данашњим другатвеним потребама. Друштво је ово вољно, да изда за то обвезнице од 5 ф. које би се без интереса имале појединим исилатити за 15 2O година, тако, да би се тим народним зајмом

102

ЖЕНСКИ CBET. Бр. 7