Ženski svet

цина, пекиншке луке-у провинцији Печили, преко вароши Калгана, на монголској граници, Урге, главнога монголског места и Кијахге, на кинеској граници у руској Азији, караванама у Русију, дакле сувим путем и тај чај називају руским или караванским. Па има ли какве разлике у тим чајевима, као на команду запига Бранко, Станоје и Петрија, а сви остали упрли очи у Љубицу. Да богме да има, упадне у реч Милоје, руски је бољи, неје био извргнут влази. Најбољи се чај добија у Кини, рећи ће Љубица и то између 27. и 33. степена северне ширине. Извоз, било сувим или морем, не мења много својства чајева. По спремању чаја разликујемо и његова својства. Да, ирема томе имамо црни и зелени чај, унадне јој у реч Милоје Јесте, јесте, рећи ће Љубица. Главпе две врсте чаја су црни и зелени чај. По брано лишће са чајнога дрвцета метне се на гвоздене илоче, угрејане изнад ватре од дрвенога угља и меша се ту неирестано неколико минута, за тим се наспе на једап сто и ту се рукама ваља и гњечи у чи тавим хрницама. Том нроцедуром изгуби лишће воду, уковрчи се и уваља. После тога се проСтре на чаршаве и метне на сунце, на ce иза гога опет извргне тоилоти. За сат и по готово је то сушење и онда се очисти од уломака, гранчица; тако га Кинези троше, а за извоз га још Фарбају једном мешавином од плаве, беле и жуте боје (чивита, гипса и жутњака), Дакле и чај бо)адишу, примети Душица, баш као и каФу? Само што каФу бојадишу веома шкодљивим супстанцијама, а чај не, више ваљда боје ради? Да богме, дода Љубица, и застане, као да се размишљала нешто. А како добивају црни чај ? запита Ду шица. Црпи чај се добива исто тако као и зелени, рећи ће Љубица, само тнто набрано лишће, пре него што се из.вргне сушењу и ваљању, увене и лежи на једиој.гомили, где се иодвргне пекој врсти врења. Да ли чај има свој нарочити мирис,

запитаће Душица, или га добија тек тим сушењем, као и каФа свој пржењем? Да богме да има, упадне у реч Милоје, иожете само примирисати, на ћете осетити врло нријатан мирис. Оно јесте, ирихвати отежући Љубица; али неким врстама за извоз додају мирисаве цветове разноврсних биљака, нарочито од наранче, јасмина и руже и, пре него што се чај разашље, поваде те цветове. Иначе мирис се чаја сушењем не мења. Према томе чај има ипак свој особити мирис? Запитаће Петрија, или је овај мирис увек од доданих цветова? Добар чај, коме несу додавали никаквих мирисавих цветова, одговори Љубица, има неки особити мирис и, кад се од њега шурењем нанрави чај за пиће, потпуно је бистар, нешто горчи и незнатно купи уста Је л’ те, госпођице, заиита радознало Душица. сигурно ће бити у чају какво ароматично уље, као и у каФи, од кога је тај мирис? Да богме да јесте, рекпе Љубица, и жућкасте је боје, а има га више у зеле ном, него у нрном чају. Што је укус нагорак, то је иак од коФејииа, кога зову и тејин, који се налази у разним врстама у разној количини од I—4°/ 0 и то га има у најгорим врстама највигае. Зелени чај га има мање у бољим врстама, а црни у ло шијим. Али, госпођице, ја сам, истина, слушао у трговинама за те називе, те се рекне кинески или руски чај, рећи ће Паја, али се обично спомињу други називи, као Сучопг, Пеко, Улонг итд. То је по местима, где се чај добива, рећи ће у кратко Милоје, а праве су врсте зелени или црни чај, иначе кинески илируски Да, да, рећи ће Љубица, гледајући нреда се. Те две главне врсте, црни и зе лени чај, има,ју врло миого иодврста са врло разноврсним ценама, а и каквоћама. Ти називи долазе од места, где се сабира лишће, од времена, кад се сабира, дакле од развоја његовог, од боје, мириса, укуса итд. Од зеленог чаја су спомена вредне врсте: имиеријал или перл, тонкај, генпаудер, хајзан итд,, а од црнога иак су најпозна* тији : пеко, сучонг, улонг и конгу.

ЖЕНСКИ СВЕТ Бр. 2