Ženski svet

владања. Оиа се с прва као мало устезала, као што је обичај захтевао, али мало касније изјави, да се ирима државне управе. Од то доба се њено име свагда спомињало у свима државним наредбама и законима уз имена двају царева. Преко крви и мртвачких лешева дочепала се наиокон Соа>ија престола и скиптра царског. Било је више њих, који су били пре позвани, да се приме регенства, као: мати цара Петра, жеиа цара Феодора, сестре соФијине и две сестре цара Михајла, али СоФија беше од свију најмудрија и најодлучнија у раду. Поред ње нико се није могао уздићи. Но и њој предстојаше сад велики задатак. Док није дошла до власти, она је многе грехе иочинила тиме, што је пооштравала стрелце на побуиу. Сад је требало колико толико те грехе поправити и спасти државу од крајње нокварености и расула. Кад је СоФија узела државну крму у руке, брзо је увидела, да духове треба макар и насилним иутем уталожити и државну власт и утецај утврдити. Бивало је много опасности држави и власти државној, али се мора признати, да их је СоФија брзо умела уочити и с мушком одлучношћу сузбити. Било је сељачких немира, верских ратова и војничких устанака, који су се само одлучним и окрутим мерама могли угушити. СоФија се иоказала дораслом, да поврати углед опалој државној моћи. Расколници, који војеваху против нравославне вере, иарочито задаваху Софији озбиљне бриге. Она је на њихово захтевање сазвала сабор у Кремљу, где су расколници имали да се препиру с православним о разним црквеним догмама. Расколници су се ту толико безобзирно понашали, да је она прекинула саветовање и наиустила сабор. Задовољство завлада после тога међу расколницима! они говораху народу, како су они на сабору иобедили. Али преварили су се. СоФија је друкчије мислила. Она се реши, да се енергичио стави против њих. Имала је неколико сасма поуздаиих стрељачких регемената. Она даде новаца, да се међу овима разделе. Након неког времена ухвате вође расколиичке н неке погубе. И

у другим крајевима но држави предузете су оштрије мере нротив расколника. Али и многи стрелци иосташе врло онасни. И у њиховим редовима било је доста расколника, те јавно избише знаци незадовсљства због таког поступка са њиховим једновернима. Нису баш најчаснији били путеви, којима је СоФија стрелце умиривала, али млаким и невиним средствима тешко би и била што постигла. Насташе грађански рат, ви са многим нокољима и смртним казнама, али на нослетку стрелци ин к беху савладани и покорени. Сами они послаше посланике к Софији, даје моле за мир. Она је одлучно захтевала од њих покорност, да се неће мешати с расколницима, да не ће красти и отимати и да не ће дизати сељаке на нобуну. После тога немири се беху утишали, држава је почела добивати неку сталност и положај регенткињин мало се утврдио. Тада је настало доба рада на препорођају државном. СоФија је са својим пријатељем кнезом Галицином увела многе унутрашње реФорме, које су биле у многоме претеча успесима Петра великог и Русији зајемчиле нанредак. Галицин беше велики пријатељ наукама и вештинама, но норед свију врлина беше му то мана, да је странце мало и сувише потпомагао. То је изазвало доста завера против њега и држави доста немира. Но много вшпе су узнемиривали СоФију и њезина пријатеља Галицина спољашњи непријатељи. Русија је имала неприлике са Нољацима, Шведима, Турцима, Татарима. Особито Татари беху онаки и дивљи. Они су у 17. столећу у више пута упадали у Русију, порушили читаве градове, а становнике као робље отерали ина робовским сајмовима продавали. У свима градовима Грчке, Палестине, Сирије, Египта, Мале Азије, Турске беше толико руских робова, да су Турци подсмешљиво питали: едали има још људи уРусији? То је забележио у својој књизи „0 промисли и учени Србин Јурај Крижанић, (о којем је изашла лепа расправа дра Михајла Вујића у „Делу и од о. г.) који је саветовао влади, да са хришћанским непријатељима углави мир, па да се сва снага иаиери на Татаре

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

5