Ženski svet

И прољеће своје жалн, Жали оне дане среће ; ТНто се више вратит’ неће ;

Што су давно ирохујали, Ал’ не може наћи краје г Бе вјечито срећа траје... Свет

ЗАБАВА.

ЖАНЕТА.

У малеиом салону, у коме је доеад весеље и радост владала за неколико тренутака овладала мучна типтина. Бароница, која је од неког времена тужно иреда се гледала, уједанпут подиже главу ; и отптро погледа у очи Хареловс: Ви се шалите.. ГроФ немарно развуче усне. Што кажем то је жалосна иетина. Мир улице св. Гуилама нарушаваше Фебруарека киша. Премда је у оџаклији непрестано праскала ватра 7 Квентиновица ипак осе Гаше да је ладно. Поље навуче огрлицу и смешећи се рече : Дакле се заиста нешалите! ? Бели јој зуби цвокотаху. Гоњена неком неодољивом силом скочи и стиснувши малу руку стаде пред rpo®a. А ја вам кажем, да се вп нећете оженити. Халер је погледа. Аристократску главу мало накрену, а руком поче гладити плаву браду. Чудновато... Нећете! узвикну женслпц стиснувши још јаче руку. У црним јој очима за тренут заеија илам страсти. Затим, као дете из добре куће/ које се застиди; кад какву непристојност учини, смешећи ее коракну мало натраг. Ако ее ипак ожените ; будите приправни, да ћу вам честитати .. Ружичастим прстима пређе преко гуете плаве коее и као да ее ништа није догодило, мирно седе поред малог етола од мајолике. Нанољу је оркан беснио: у соби нак владаше блага тишина Код удове баронице Квентинове цротивно беше; само је спољно узела облик мирноће. Деран ; којп је мало пре рекао њој у очи ;

да ће већ сутра натраг отићи на своје добро у мађарску ; и да ће се неком гроФицом Д... оженити, беше њој за три године све и сва. Љубила га је ; како љубити уму жене ; које су већ тридесету годину прешле. ГроФ се упознао с њом на некој забави: тада је само ради разговора ишао у Париз ; од тада је пак научио долазити на обалу Сене ; у иоход. Ова га је жена затвореног држала ; као какву тицу; а њему је тек после трогодишње!' познанства, на намет пало да између њега и гроФице готово десетогодишна разлика иоетоји. Учтиво се поклонио иред својом пријатељицом : Честита те ми? . . Хвала! Идућег дана отпутовао је. Жанетини се образи зажарише од грознице. Зло јој беше; али не рече ништа ником, но се затворила у својој соби. Хтела је ; да је грозница тресе ; То вече ; када се гроФ од ње праштао, врло се чудне ствари догодише у њеној дугаи. Час је нлакала, као каква мала девојчица, којој је друга из руку истргла лепу порцуланску лутку; час смејала, а кад јој сузе иосле дугог илакања усануше ; седе поред оџаклије, да се одгреје. Била је нозвана на забаву, али гата се то ње тицало... Њојзи је једнако лебдило нред очима; да ју је онај одгурнуо, кога је љубила. као кад чашу од нас одбацимо, из које вино исписмо. Окна затреса олуј на пољу. Жанета иогледа. и сети се ; да је поред ватре и да је ватра скоро пропекла. Нагло се диже ; насмеја се и несигурним корацима пође према једним стакленим вратима. . А кад је затим неколико тренутака на пра-

Бр. 6. ЖЕНСКИ СВЕТ.