Ženski svet

риканка, по занату журналиста, која никад у овом веку не имађаше метлу у рукама. Само ; како „питање о послуни- живо нанимаше Енr.ieae, којп се ночеше већ ннтати. да неће скоро морати еами себи стерати ноете.ву, чистити обућу и ићи у кујну ua справљати доручак, мис Банк .нашла је као једини иут. да си буде нравичан судпја гшмеју господара и слугу, који су оптуживани за најдрн.е кривице, да сама предаше белу кецељу преко своје црне хал.пне, да метне белу капу на евоју кестењаву косу и да сама пресуди, која од ових двеју странака има више права. Иетина је, да је у око време била криза врло смешне природс у земљама, у којима се говори Енглески. У Америцн нећете скоро muire наћи ни куварице ни собарице. Оне имају такве захтеве, да их ретко која кућа може издржати: оброчну нлату. један елободан дан преко недеље, слободне вечери, еалон у коме могу примати своје пријатеље, и који нут ираво, да се могу вежбати на госнођином нијану. Видите дакле, куд су оне одмакле од наше елужавке, која ради шеснаест еахати дневно: умива дечицу, чисти гоенодинове ствари, пази на тосноћине, иде на нијацу, кува и најпосле води п евоје гоопођице у шетњу. Никад се у св. Домипгу не можс наћи Црница, која може посвршавати толике иослове као ова мала служавка а коју међу тим не пшбају. Неке од њих певају сентименталне романсе. Друге немају иохвалан карактер, али и томе има узрока. У Енглеској служавке не изискују још толлко, колико оне у Сједињеним Државама, али велики број песимиста мисли, да ће то скоро доћи и код њпх: у сваком случају односи између господара и њихових слугу сувеома заиети. Њихова изтраживања слободе. нашли би Франдузи, да су претерана. Слугама ее у Енглеској допушта еваки петнаест дана излазак и то недел.ом, а недељом између те две недеље оставља им се доста времена да могу приеуетвовати служби божјој. Што се тиче суме нослова, која се од њих тражи, видићемо, помоћу мис Банк, колнка је она у „рђавој“, а колика у „доброј“ кући. Иокушај, да ступи у службу, изгледаше овој Американци врло ирост. Она уображеваше, да је лако испунити све оно, што се тражи од једне елужавке, а мене пак задивљава огромна маса врло нростих ствари, за које она

посебице није знала. Ова мала Американка изгледа, да је нотиун специјалиста у своме занату писца, то је човек, који носи сукњу. И многобројно погрешке, које је учинила веџбајући се у своме нослу, није никако оно, чега има најзанимљивијег у њеном иекуству. Најпре увиде, да није баш тако лако наћи место, као што је мислила. Истина, била је добила ето педесет и девет које писама, воје иоштанских карата, а у већини случајева, по нешто је снречаваше да ирими учињену ионуду. Hajripe је њој требало расветлити сваки ноложај, у ком би имала да негује децу, јер није знала говораше она с кога краја да их узме. Овоме ће се зачудити свака Европљанка и одговориће ми, да је свима женама урођено, да негују децу или бар да и брзо на то иавикну. Али, ево недавно су младе грађанке Сједињених Држава, почевши се такмачити е мушкињем, оставиле играње с луткама, што у осталом није велико зло, али неке доцније не знају играти улогу матере у породици, што је много озбилшијо. Тамо мис Банк признаје, да апеолутно не иризнаје вештину шивења и да не зна шта је то потплести чараиу. Али се поноси тиме, што зна како се чисте мрље од свећа: метне се хартија која упија мастило преко умрљане материје и пређе се преко ње врелом неглом. И ја сам знао за то средство, али се због тога знања нисам гордио. Најиосле иошто је нашла једну стару госпођу, која је желела девојку мирна карактера и чвретих мишића енособну да јој трл.а ревматична колена; младу жену, која је хтела ирати еве евоје рубље у кући (а мие Банк не знађаше опрати ни једне џепне мараме) и једну бесну матрону, која јој викну, чим онази, да испод беле капе вири један прамичак 'Кестењаве косе: „Морате одмах исећи тај прамен косе, то је код мене забрањено!“ на шта несмотреница побеже без обзирце, иошто је посетила болећива срца, која уображаваху, да ће умрети од глади, ако јој не даду два динара; но што је на путу пронашла доста оригиналних тинова и открила много породичних тајана, од којих би се могло написати десет романа Дикенсових, мис Банк-ова сврши с тим, да стуни у службу код извесне гђе Ализонове. Ево је најпосле као собарица. Кориетимо се њоме да видимо како живи једна енглеска породица из грађанскога реда. Најпре да напоменомо једну ствар: Свака

Бр. 6, ЖЕНСКИ СВЕТ