Ženski svet

радом својим, утврђивала је и утврђује тај дух љубави братске, дух заједнице, дух леае слоге, дух оданости |ирема домовини, а тиме благотворео утиче на развитак целог нашег народног/и другатвеног живота. „Добротворној задрузи“ служи на част и дику, што по уставу'свом „будећи у грађанству српске народности чувство доброчинства“, у том, као и у сваком'другом раду свом, угледала се и угледа у нример уставне нам браће Мађара, који су сложним радом сво,им, ето, дочекали, да просаве дично хиљадогодишњицу свога државног живота. Его жива примера, како се слогом, сложним радом могу постићи успеси, којима се свет мора дивити! Слога, и опет слога, ваља да нам буде водиља у свима пословима нашим ! Та слога произвела је многа и многа дела, којима се ми Срби подичити можемо и пред страним светом. Тој лепој слози српској можемо захвалити, што је пре двадесет година постала и што још и данас иостоји „Добротворна задруга Српкиња“ у Суботици 0 20-годишњем раду те Задруге част ми је данас, по нримљеној дужности, говорити на основу података из друштвених заии ника. Замисао о удружењу суботичких Српкиња потекла је од врле родољуикиње Савете ЈХеовићке, која је у договору са угледном Српкињом, сада већ унокојеном Катарином ЈВорђевићком, почетком год. 1877. сазвала мешовити збор, на коме је једнодушно изречено, да је „од преке нотребе, да се родољубиве Српкиње у Суботици удруже ради заЈеднпЧКОг рада и корист женскога подмлатк», као и ради ублажавања туге и невоље старица и сиромашних удовица милодарима и дељењем новчане помоћи и милостиње“. Према то| једнодушној одлуци сазвалаје, по узајамном договиру, одлична родољупка Милица Димитријевићка први састанак суботичких Cpuкиња на Сретеније г. Iо7B. и иозвала је, разложним говором, у великом бро.ју искупљене чланице, да се изЈасне: Желе ли, да се оснује женска дибротворна задруга у Суботици или не? При сутне чла>lице једногласно ирихватише племениту замисао и обећаше свечано, да ће свака од њих чинити све, што може, да лепа замисао не остане пуста замисао. У тој екупштини изабрана је и привремена управа, и то : Милица Димитријевићка за председницу, Марија Коларићка за потпредседницу, Ђока Гојковић за та)ника и др. Плата Добројевић за благајника Уједно је изаслан и одбор, да зготови устав. Чланови томе одбору били су: Катарина Ђорђеваћка, као председница, Савета Леовићка, Мимика Манојловићка, СоФија Станковићка и Ана Иавковић- а Тако исто изаслан је био и одбор за купљење чланова. У том одбору били су: Савета Леовићка, Милка Иоповићка, Марија Коларићка, Ленка Ко-

њовићка, Марија Зарићка, Маријета Манојловићка, Марија Рајићка, Јустииа Арадека и Јула Добројевићка. Оба одбора извршила еу поверене им иослове за веома кратко време, те је према томе привремена председница већ 12. марта 1878 г. могла сазвати скупштину, која је предложени нацрт устава, с неким малим изменама, нримила и „бурним изразима одобравања и задовољства“ пропратила извешгај иредседниковичин, да је уписано до IUO редовних и 8 основних чланова. У тој скупштини примљени устав поднесен ја на одобрење министарству, које је захтевало неке допуне, ua кад је томе захтеву скунпггина од 5 јуна 1878. одговорила: министарство јеустав 26. септембра 1 878. под бр. 36816, одобрило. На Митров дан 26. октобра 1878., сазвана је скупштина за конституисање Задруге. На тој скупштини изабрани су: за рредседницу: Милица Димитријевићка ; за потпредседнице : Марија Коларићка и Савета Леовићка; за неровођу: Ђорђе ГоЈКовић; за благајника : др. Плата Добројевић; за почасне пероводкиње: Мила Хаџићева и Марија Леовићева. А у одбор су биране акламацијом: Драгиња Арадска, ЛудаЈића, Јустина Арадска, Софија Арадска, Јелена Георгијевићка. Јула Добројевићка, Катарина Ђорђевићка, Марија Зарићка,, Кристина Карановићка, Ленка Коњовићка, Милка Крњајска Глођина, Ана Крњајска Јовића, Ната КрњаЈска Пушкашева, Кристина Љубибратићка, Маријета Манојловићка, Евица Мијатовићка, Катарина Милосављевићка, Ана Павковићка, Катарина пл. Папићка, Миика Поповићка, Марија Радићка, Mapnja Рајићка, Ана Романовићка, СоФија Станковићка, Марија Хаџићка. Знајући, да је за уснешан рад неопходан услов, стварање задружног Фонда; одборујебио први и поглавити задатак, да осигура с материјалне стране опстанак Задрузи и да јој прибави што више средстава за вршење добротворних јој дужности. Да то пос?игне, приредио је одбор прву беседу 19. аирила 1878. која је испала веома сјајно и у моралном и у материјалном погледу. Програм те беседе био је, ио извештају српских листова у оно доба, лепо удешен и још ленше изведен. Доказ је томе, што је чист ириход од те беседе изнео 407 Фор. 50 новч. Према тадашњим приликама заиставеома леп резултат ! На св. Саву г. 1879. одредила је Задруга нрипомоћ неким сиромашним ученицама српске женске школе, купила им је одело и притекла је у помоћ ири набављању ередстава за обуку у женекој ручној радњи. Те исте године нриредила је Задруга у кориет понлављеника у Сегедину вечерњу забаву на други дан Ускрса. Том ириликом иослато je у Сегедин 200 Фор. с том вапоменом, да се тај нокац „обрати на потопљенике сегединске без разлике вере и народноети“. Задруга је иослала у име припомоћи 50 ф.

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 2.