Ženski svet
и „сегединској срнској женској задрузи м , која издржава и школује сиромашну српску децу, која не станују у вароши, него по салашима, па су остала у највећој беди због поплаве, која је задесила Сегедин. Издане су три награде ученицама, које су се најбоље одликовале у женској ручној радњи, како по каквоћи јој, тако и по количини. Тај поступак задругин уродио је већ год. 1880. лепим плодом у толико, што су школу за ручну радњу најмарљивије полазиле до 25 девојчица и свака се од њих трудила, да што више и боље одговори очекивањима задругиним. Приликом прве забаве. којује приредила 14. (26.) новембра 1881. „Добротворна задруга Српкњ ња Новосаткиња“, послат јој је прилог, сажељом, да задруга у раду своме најповољније успева. И ове године одређеве су и издане су на граде за женски ручни рад и набављено је о врбици одело за сиромашну женску децу. У ванредној главној скупштини од 9. јавуара 1882. узет је у претрес позив ,Добротворне задруге Српкиња Новосаткиња" у ногледу изложбе женских рукотворина. Том приликом обе ћале су све одборнице и задругарке, да ће и саме радити, а и друге побуђивати, да за из ложбу новосадску сиреме што више и што лепших ствари. Што су рекле, то су и учиниле: послале су на ту изложбу преко сто предмета, веома дивно израђених. У тој скупштини одлучено је и то, да се не приређује те године никаква забава, јер због заузетости чланова око скупљања и израђивања ст ?ари за изложбу, неби се могло ни времена ни труда обратити пословима око забаве, те не би могла ни забава иснасти на задовољство и задруге и публике. Послат је прилог од 40 Фор. за градњу цркве у Јарковцу, доја је запаљена муњом и са утварима. и књигама заједно изгорела. У главној скупштини од 27. новембра 1883. изабрана је прва питомица ове задруге, ученица IV. разреда српске женске школе Даринка Прерадовићева, кћивеома сиромашних родитеља, а при том одлична ученица и примерног религиозиог и моралног владања. На позив одбора за општу земаљску изложбу, да би и ова задруга припомогла, да се та изложба оствари у год. 1&85. одлучено је у одборској седници од 6. марта 1884., да Задруга путем евојих чланова и одборница поради, да радови суботичких Српкиња што обилатије буду застуиљене еа земаљској изложби. На допис „Добротворне задруге Српкиња Но восаткиња“, дајеотварање изложбе заказано за недељу 22. јула 1884, упућен је женски приређивачки одб-р, да до 1. јула прикупи од чланова задруге, а и од других раделица ствари одређене за изложбу и да исте до 8. јулапошље у Нови Сад. У пресудилачки одбор и за заступницу задругину на изложби изабрана је једно-
гласно Емилија Мучалка, ко)а се те почасне дужноети примила и о свом трошку у Нови Сад отишла и тамо се бавила за цело време изложбе, У главној скупгатини од 30. децембра 1884. раздано је 19 комада диплома, што их је послала „Добротворна задруга Српкиња Новосаткиња“ за излагачице и раделице суботичке за новосадску изложбу женских рукотворина. Ево имена оних, који су за изложене рукотворе своје награђени: „Провославна срнска црквена општина суботичка“, „Добротворна задруга Српкиња“, Сриска женска школа, Милица Димитријевићка, председница, Савета Леовићка, подпредседница, Емилија Мучалка, згступвица задругина на изложби, Ђорђе Гојковић, перовођа, Марија Зарићка, Кристина Такачева рођ. Крњајска, Савета Манојловићка, Катарина пл. Папићка, Олга Јовановићева, Мила Хаџићева, Катинка Шандора Манојловићева, Јелисавета Гојковићка, Анка Арадска, Мирослава Леовићева и Озрен Леовић. Осим тога раздане су и од пресудилачког одбора досуђене награде, као: један суверен, седам дуката и један талир. У скуппггиии од 20. јануара 1885., по предлогу Емилије Мучалке, одређена су била два члана одборска, која ће обићи све чланове задругине један пут у години и у искреном и иријатељском разговору дознати жеље l тежње, тужбе задружних чланица. Тим начином хгело се постићи то, да члановн што живље учествују у раду задружном. Послата је „Другатву црвеног крста у Београду“ свота од 150 Фор. на српске рањенике у српско бугарском рату. Мисао о покретању женског заједничког листа под именом „Женски Свет“, који би излазио у Новом Саду под уредништвом Аркадија Варађанина, прихватила је задруга с радошћу и одушевљењем у својој главној екупштии 1 !! од 16. Фебруара 1886. и одредила је чланице, које ће иретплату на тај лист скупљати и о раШростирању му бригу водити. Одређене су припомоћи изнемоглим осиромашеним старицама и послата је свота од 79 ®op. 75 новч. на погорелце у Ст. Бечеју. Трошком задружне благајне изучев?е су две сиромашне девојке како ће кројити и шити женске хаљине. *> С обзиром на многоврсне и неоцењиве заслуге добротворке српске-Мис Аделине Павлије Ирбијеве, праве мајке српској деци и сирочади; изабрала је задруга у својој седници од 5. августа 1887. ту добротворку за свога почаснога члана 2. Фебруара 1888. приредила је Задруга беседу у ирославу десетгодишњег опстанка свога. Беседа та испала је сјајно и донела је чиста прихода за фонд задружни 165 Фор. 75 новч. и ако су трошкови огромни били. У главној скупштини од 4. децембра 1888. нредседница Милица Димитријевићка, позивајући се no ново на своју староот и изнемоглост, захвалила је топлим речима на дојакошњем по-
Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.
21