Ženski svet

да од зла не начинимо горе. За ово кратко време, што имамо да живимо, ништа није тако шкодљиво, као суморност. Ништа не може тако задобити као скромност, а ништа није тако одвратно, као продрзљивост. Онога нико не воли, ко увек себе хоће да покаже, ко непрестано о себи говори, и ко је непрестано јунак свога романа. Ко пак своје заслуге покрива, а истиче заслуге других, ко о себи мало и скромно говори, тај ће задобити поштовање и љубав. Но под овом скромношћу не разумем ја ону мирну бо јазљивост, која је у друштву управо смешна; него разумем тако, да треба умети с људима се разговарати и њима одговарати, на да је човек увек присебан, и да не дође у неприлику. Говори увек истину. Кад бих ја нешто тако ванредан догађај видио. што би било тешко веровати да је могуће, волео бих ћутати, и никоме о том говорити, него ма само и за један часак да носумњају у истинитост мојих речи. Ја не знам шта је одвратније, и већма иростачки, од лажи. Она потиче или из пакос/ги, из кукавич лука, или из сујете. Док год си жив, знај, да само тако можеш кроз овај свет нроћи без повреде своје савести и части, ако си истинит. Можеш се уверити да су највећи лудаци, у једно и најгори лажљивци, Ја бар од своје стране мерим степен човечијег разума по томе, у колико воли истину. Угледај се на друге. Веџбањем и угледањем на друге можемо млоге врлине ирисвојити. Таки, какви смо, ностали смо скоро више од половине угледањем на друге. Оамо је главно, да добро изаберемо на кога ћемо се угледати. Људи нехотице и неопажено присвоје врлине и мане, начин мишљења, па и сам израз лица своје околине. * * # После избора пријатеља, први ти је избор друштва. Пашти се колико је могуће већма, да доспеш у што боље друштво. Тиме ћеш се у тој мери попети, као што би се спустио, кад би опходио с људима, који стоје ниже од тебе. 0 ким си, онаки си. Али ме пемој криво разу-

мети, кад кажем да тежиш што бољем друштву. Немој никако мислити, да ја ту мислим положај. То најмање. Ја човека ценим по његовој заслузи, и по оеом поштовању, које у свету он ужива. Боље друштво (као што се то обично назива) није оно, за које се извесни кругови сматрају или издају, него је то оно друштво, које сви у једном месту за таково сматрају, на ма и нротив појединих особа имали штогод. Дабогме да читаво друштво не може се саетојати из једнаких особа, да је оно измешано, али велики његов део састављен је од људи са угледним положајем, достојанством и пореклом. Кога из других каквих узрока траже или пуштају у боље друштво, а не због његових заслуга, тај не ће у њему наћи uoштовања, него се њиме у друштву само испомажу. „Овог ћемо звати, јер лепо пева; оног ћемо позвати на игранку, јер је добар играч; оног ћемо звати на вечеру, јер уме да забавља цело друштво својом шалом; оног због његовог картања; онај је опет мајстор у нићу, и т. д. а То су све понижавајућа преимућотва, Кога год зову у друштво, да тамо само неко место испуни, тај ће на своме месту усамљен стајати; њега не ће нико са другог гледишта посмотрити, и тако не ће никад поштован бити, ма каквих заслуга имао. Друштво, које ваља брижљиво да избегаваш, то је оно друштво, које у сваком ногледу на ниском ступњу стоји, и у погледу порекла, духа, заслуга и морала. Млоги људи бистре памети и високог положаја су пострадали у таком друштву, изгубивши свој добар глас, част и срећу. Сујета, овај извор млогих лудости и порока, млогог је увукла у друштво, које далеко испод њега етоји. А то се за то дао увући, да тамо буде први и најугледнији у друштву. Племенити осећаји и отменост могу се развити само у најбољем друштву. Људи од обичног васпитања их не присвоје никад у оно] мери, да се кад и кад не види на њима по штогод простачког. Ма да се о понашању у друштву не могу тако општа правила поставити, него исто зависи од паметног увиђења, јер што је у једној прилици и према једној особи

ЖЕНСКИ СВЕТ. Вр. 5.