Ženski svet
пристојно, то исто може у другој прилици и према другој каквој особи бити ненристојно, ииак ћу да наведем не која правила на искуетву основана, која ммају вазда важности. Да ти одмах ваведем пример.- Непристојно је одговарати коме на питање са „да и или „не“, без додатка „господине“, „госпођо“ или иначе другог наслова. Даље је врло непристојно особама, које нам говоре, не одавати достојну пажњу, или се другим каквим noслом занимати, док с њима говоримо, или још на послетку и отићи за време разговора. Тиме би показали, да их не поштујемо, нити држимо за вредно, да њихов разговор саелушамо, или да им одговарамо. Исто тако не треба да ти кажем, да еије иристојно грабити се у соби за најбоље место, или при столу грабити себи што је најбоље, и што ти се допада, пре но што си друге понудио, јер би тиме дао повода да мисле, да ти ни на кога не гледаш, само на себе. А ти треба да се паштиш, твоме друштву да сваку услугу учиниш. Ништа није непристојније него права, или ма само и привидна непажња кад с ким говоримо. Ја сам млого људи познавао, који су, место да гледе у онога, ко им говори, унрављали свој ноглед у таваеицу, или су гледали свуда но соби, или кроз прозор; или се играли са нсе том, или са лавцем од сата, или су чачкали нос. Таке ситнице одају врло простачки карактер. ЈБуди, који тако што раде, изрично показују, да их ма какав не знатан предмет више занима, него цео разговор онога, са ким се разговарају. Можеш себи представити, какву срдњу и одвратност изазивају они тиме против себе. Може ко уважавати пристојно и учтиво понашање како хоће, али оно је за друштво нужно. Ја сам познавао људе, који су својим неспретним нонашањем већ унапред пожњели одвратност, коју после ни њихове најбоље заслуге нису могле отклонити. А незгодно ионашање у japyштву потиче из два узрока: из рђавог дружења и из непажње. За то се постарај да се привикнеш навикама доброг дру штва, а за то је нужно пажње, без које не може човек опстати у свету, Што се
у обичном говору каже расејан човек, то је обично или врло ограничен или жестоким етрастима заслепљен човек. А био он ма ко, друштву он није нријатан. Тај обично не пази ни на најобичнију учтивост; данас више не познаје онога, с ким се јуче поверљиво разговарао. Не учествује у онштем разговору, него га од једанпут кад и кад прекине својим изненадним мислима, као да се трго иза сна. Кад такав неспретан, расејан клипан улази у какву собу, зацело ће се сатрти на прагу, или заиети за свој штап па ће можда и пасти. Кад се подигне, отиће па ће сести баш тамо, где не треба да седне. Онда ће испустити шешир. Кад овај дигне, испустиће штап. Он се сагне да га подигне, испашће му шешир по ново из руке, тако, да ће проћи четврт сата, док дође у ред. Ако пцје теј или каву, зацело ће се опећи, или ће иснуетити шољу, те ће полити чакшире кавом. Код стола ће се његова неснретност највећма показати, јер гу има највише да ради. Ту ће он нож и виљушку са свим другчије држати, него други људи. Он ће јести ножем и тиме своја уста у опасност довести; чачкаће виљушком зубе; кашиком ће својом опет вадити из чиније. Ако греба месо да прееече, никад не ће на зглавак наићи, него ће се мучити да пресече кост, и тако другима у лпце нрскати. Сав ће се умастити и сосом исирљати, ма да му салвет стоји под вратом, па га голица. Ако пије, зацело ће се загрцнути и испрскати читаво друштво. Осим тога ће имати и других навика; зацело ће шмркати, све ће дирати нос, загледаће своју мараму и изазвати одвратност код читавог друштва. Ако нема никаква посла, онда су*му руке на путу. Не зна, шта ће с њима да почне, него час намешта прслук, час их меће на колена. Одело му није ко у других људи, једном речи, ништа му није ко у другог света. То су све знаци духа, који или је тако слаб, да у једном магновењу може да ехвати еамо једну ствар, или је тако расејан, да се мора мислити, да се забавља каквим важним стварима па је њима заузет. Исак Њутн, Локе, и од створења евета још њих петоро-шесторо, могли су
Вр. 5. ЖЕНСКИ СВЕТ.
67