Ženski svet
т. ј. уцрав ону и онолику суму, која ми је не-’ достајала. Уиравитељка тога пансионата усвојила је мој предлог, и ја се уписах у паисион за ученицу. Сем мене било је још доста девојчица, које су се училе у колежу под тим условима. После школских часова ми смо истресали намештај, чистиле прашину, иостављале сто, прале судове, чистиле сребро, шиле и пеглале рубље, помагале у кухињи, прале собе и т. д. Све смо то радиле брзо и весело. Девојку, коју сте мало пре видели да пере судове, видећете кроз по сахата како свира на клавиру. Никакав се посао не сматра као понржавајући, и како богате девојке, за које плаћају родитељи, тако и оне које за себе плаћају иослуживањем, све су равне, све су међу собом сложне, нити се која горди ни либи својих другарица у пансионату. Ето на тај начин младе девојке добијају не „Учиш. Вес.“
само више образовање, него се привикавају на рад и тиме се уче да буду добре домаћице, које ће и своје послове тачно испуњавати и у свему се ослањати на своју енагу, силу и моћ. Многе американке, добивши више образовање постале су знатни лекари, ироФееори, писци. Недавно је у Сан Францискрј био архитектски конкурс за дизање санаторијума. Међу многим чувеним архитектима, који су поднели своје планове, било је и неколико женскиња, које су пак своје планове иоднеле. Прву премију за најбољи план здања добиле су две младе девојке, од којих је једна од 17 а друга од 18 година. Оне су већ неколико иута участвовале у архитектским конкурсима и увек су њихови планови обраћали на се особиту иажњу. Међу остадим плановима, оне су израдиле и план по коме је подигнут женски дворац у Чикагу за време светске изложбе. (Дћтское Чтеше 1896).
С руског Cвeт. С. Поповић.
МОМА И ЛЕПТИР.
У шуми је млада мома Мирисаво цвеће брала; А уз то је љупким гласом Тихо песму попевала. Кад се саже, да узберс Цвет у џбуну што је цвао, На румене уснице јој Несташан је лептир uao. „Опрости ми лепа момо, Прости мени ти млађану, Што не могох да утолим У срцу ми жуд’ елађану. Од румених уста твојих Мишљах да је росна ружа;
Панчево.
Што на сусрет мом пољупцу Мирисаву круну пружа. Хтео сам ма једном само Да пољубим усне твоје, Рајском слашћу да занесем Да опијем срце своје“! Млада мома проговара: „Сад ти праштам лепи створе. За будућност пак запамти, Што сад моја уста зборе : Ову ружу, што на устна’ Мојих тако лепо цвати. Не сме сваки лептир мали, Кад му с’ мили узабрати“ !
Даница Чакловић.
РАДЊА ДOБРOТВOРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.
Митровица.
30. марта о. г. одржана је прва редовеа главна скунштина „Српске Женске Добротворне Задруге“. Пошто се искупио довољан број чланова; отворила ,је председница гђа Јелена Сретковић скуп|итпну. Поздравља чланове
добродошдицом и рече, да су долаеком својим показали, да љубе ово друштво и да им напредак његов на срцу лежи. За тим је читао тајник извештај уиравног одбора о раду и усиГеху задруге у годиеи 1896. Из тог, извештаја видимо, да је „Српска женека добротворна за-
72
ЖЕНОКИ СВЕТ. Бр. 5.