Ženski svet

војујв учешће у јавеом политичком животу. Предавање своје завршио је овим речима: „Ма жакав положај у друштву нека је Бог жени одредио, онет она може да врши задаћу и пријатну и благотворну. Била она сељанка, радница, газдарица, велика госпа или владарка, свака, према своме положају, има својих и малих и великих права, својих малих и великих дужности према човечамском друштву; али је најузвишенија дужност свију њих да су љубазне, да воле и да се даду волети. Наше старе мајке, наше прабабе нису умеле ни да читају људски, а о правилном писању и да не говоримо, па опет зато биле су за обожавање и обожаване су. То је за то, што је свака савршено разумевала своје стање; што је свака умела да особите дражи позајми свакој речи својој и сваком раду своме; што је волела безазлено и неприкривено, а не с увијањем и нретварањем. Није њој ни једнога дана незнано било, колику власт има над човеком, алН се она "никад није на ту власт позивала, и зато ју је притајано и вршила свакога у Бога дана. Данас се много више претресају права женина. Жени је дато доста места у школама, у разним гранама државне управе, у новинарству, у књижевним и научним друштвима. Она данас с тога доиста зарађује и новца више, но некада, али зато није ни мало богатија, ни уваженија, ни траженија. На против, ја се бојим, да жена, која је занета данашњом етрујом духа сувише позитивнога, није већ изгубила неки део од добра што је имала. Та ето се већ с неким негодовањем, у које је помешано и нешто презирања, изражава данас човек о слободној жееи што сама зарађује Своје парче хлеба. У осталом мора се признати и то, да се таква жена

врло мало стара о породици својој; огњиште јој се, кад она није дома, охладило; онај породички ваздух, који је она већим делом задахнула својим рођеним дахом, не веје већ онако како треба; а еав породични живот све је узбуђенији и лабавији и зато нам се не допада онако, као што се пре допадао. Човек, који није изгубио осећање иоштена поноса, радије ће радити и двојином више, те да се домаћи приходи повећају, него што ће да гдеда напуштееу кућу и децу евоју и остављену на божју вересију. је мајка, супруга, била сјајно средиште васколиког живота породичног. Ако се угаси тај све.ти огањ; ако жена осети да нема потноре у човека свога; ако у чов|ка нема савести, да штмти и усрећава љубљеио створење које је слабије од њега, онда се породички живот измеће у досаду, терет и везу, која се сносити ее може. Женино је да упали жижак на огњишту, али уље за тај жижак треба човек да принесе. Ако жена оде од куће, тужна и брижна да она прибави што за кућу треба, одмах ће се осетити празеина и у кући и у срцу мужевљеву. Нема сумње, жена пам привређује више, но кад пара кући доноси. Више но сва блага на свету вреди њено стараље о кући и деци нашој, њеоо тајно обожавање којим нас усрећује и онај олтар који нам подиже, кити и украшава на огњигату нашем. Ма из које земље била, ма из којег друштвеног положаја била, жееа ће нас само љубављу својом задобивати; а од свију жена најбогатвја ће бити она, која нас умедие најбоље волети“, Де Губернатис је познат са своје неуморне и разноврене књижевне радње, особито је постао славан са својих књижевних дела као оријенталиста.

ПРВА БОЛ.

Ој та реци машто моја, Куд одлети cpeha стара? Куд се вину тако брзо Срце моје из њедара ? !! Где је онај покој мили, Зар за увјек да га губих?

0 станите санци мили, Та ја првим жаром љубих! Ах, љубим га првом ватром, Млађани ми моји груди Шта још више срце може, Него јадно да иолуди! Рута Л

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 6.