Ženski svet

Афоризми.

тачно иснуњавање својих дужности и бистар поглед на живот, а црне очи напраситост, страсност, одважност и одлучност. Велике очи, по мало пупчасте знаци су доброг говорника и у свему вешта човека. је еекад и тако, а кад и кад и није тако ко ie то знати по спољним знацима, шта је у души човечјој.

Нада је пчелица, која из свакога цветка слатки мед сиса, да га приуготови људима на уживање. Нада је зеФирић, који еуши сузе са од тешка плача уморених очију; она је звезда Даница, која расветљује тамне путеве живота, она је трачак сунца у ноћи беде, она је мајка сиротама, врело окрепе за умерене путнике живота.. .. Ах, шта би човек без наде био? Longfelow. Праве су сласти тако ретке и пролазне, да би човек одиста био врло несретно биће, кад наде не би било. Она влада над будућности нашом и прича нам о незнаним новим и љепшим радостима. Да! И вајсретнији човек не би се тако потпуно наужио среће евоје, кад му нада у незнаеу будућност не би повисила вредност садање среће. Octave Feuilett. Садашње доба вазда иотрошимо на глупости, али оно, чему се још надамо , вазда је посвећено мудрости. Lessing. Надо, бедна надо, што си кажи дед ?.. . . Злаћаној у»чаши отровани јед. Ј. В. Нада лева јутарње руменило у бурну ноћ живота. Goethe Кога је нада често преварила, тај се научи сшраху. ■ Grabbe. Наде су наше као оне лађе на широком мору. Сад им видиш поносите јарболе сад их опет нестане у маглама и облацима. Racine.

И кад сасвим може да буде, да нам се исиуне жеље, ми вазда још сумњамо, и за то смо онда сваки пут изненађени, када нам се нада испуни. Goethe. Ми живимо надајући се евеједнако, па и онда кад умиремо, опет гајимо нове наде, Voltaire. Ни у најцрњим часевима не подај се безнадици. Па нека бесни мрка бура, па нека витлају тамни ветрови, нека тмасте облачине сакрију, нека убију и задњи еветли трачак, што но би још кроз њих продрети могао, зар да то помишљага, да су иГ вечне звезде угасле? 0 не оне сјају скривене, облаком. Свака је жалост само попут празних облака. Ови се напокон разиђу и растану. Zschokke. Ћ ако нам се нада пречесто покаже као пуста варалица, и ако цвеће на дрвету наде пречесто не доносе плода, ал’ оно ипак заноси, а када цвеће опане вазда се ново опет рађа. Ada Negri. Жалост би се још дала поднети, само да се може вазда епасти нада и вера у људе. Досшојевски. Нада је једина ризница, кају не можеш исцрпити, једино врело, које не иресане, једина чесма воде животнице, коју изграбити не можеш, Malol. У нади наше највеће среће скривена је клица наше највеће жалости. Jan Neruda. Нада је горљива савезница младости и лепоте. Толсшој. Опозиција трпљењу једина је нада. Beranger. Има нада поред којих се и умире, ако се не испуне. Daudet. Без весеља могли бисмо живети, али никада без наде. Eotvos.

Сабрала Јелица Беловић Бернадзиковска.

СУ3А.

У присјенку руже гато дивотно мири, Под притиском жеља нас двоје смо ст&ли, А двороги мјесец више нас је сјао K’o у освит сунца горди морски вали... Ћутали смо н’јемо.. . А и нашто р’јечи Гдје говоре срца махом раздрагана, Бос. Петровац.

Ђе говори суза што ми оком лута Мјесечевим зраком дивно обасјана? Ох, да ли је виђе ?. .. Да л’ ти она каза Ватренога срца осећаје моје, Осјећаје чисте, исшинише , свете, ТТТто их пјесма моја тако тајно поје?...

Богдан - Крајишник.

124

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.