Ženski svet

ком, поживила је леп век од 30 година и поклонила је Српству два добра сива: Дејана и Александра, оба правника, и две честите кћери: Десану и Милицу. Десану су удали за мерника нишког Јоцу Аврамовића, те из тог брака поникоше троје чиле унучади : СоФија, Стева и Ворка, који заједно оплакују евоју матер и мајку, што их тако рано отера у сирочад, Анка Павловићка има знатних и лепих заслуга за наш друштвени живот овде. Кад се оно 1870. г. састао опет тако, као данас, наш народни црквени сабор, беше и она прва међу оним Српкињама, што покренуше на њему мисао да се и за наше Српкиње отворе виши просветни заводи. И поникоше из те љубави три српске више девојачке школе у Нов Саду, Панчеву и Сомбору. Кад се разранише толики синови наши при ослобођењу своме од 1876 77 и доцније у бугарско српеком рату; била је она међу првима, што је напустила и кућу и-децу, па купила прилоге у помоћ овим страдалницима. На челу оне војске Српкиња наших, што се прикупљале 1880. г. у задругарке беше она најодушевљенија поборница за заједницу Српкиња за добротворне и просветне цели. Па и доцније, кад годје ова задруга покретала забаву или тражила из свзје средине изасланства за опште друштвене цели, избијала је покојница у прве редове, те је за то задруга и одликовала кроз сво време свог битисања поверенством одборнице а носледње три године и поверенством своје подначелнице. Изненадни и иаирасни растанак њен збунио је задругарке ;л али се ипак искупио леп број чланица, те јој одаде пратњом до вечне куће заслужну почаст, а на гробу се опростио с њом у неколико топдих речи задружни перовођа А. Варађанин. Нека, та добра душа наше драге Анке нађе вечна насеља у наручју преблагог Творца, куда је наше молитве отпратишеи нека буде уверена, да је искрено љубљена и поштована од свију задругарица, иријатеља и поштоваоца, који јој и довикују на прагу вечног растанка: лака ти црна земља била и вечан спомен међу нама! f Христина Велик рођ. Панчевац суируга вршачког учитеља Милоша Велића, нреминула је у Вршцу, 12. (24) јула у 63 години евога живота. ПокоЈница је била добра Српкиња и мати, која је након себе оставила пет кћери и три сина; они у покојници оплакују своју добру матер, која им је у срца усађивала све што је племенито и добро. Нека је покојници лака земља и вечан спомен! f Павле Балта, протојереј ипарох новосадски, катихета у српској вишој девојачкој школи но восадској од постанка јој, преминуо је након кратка боловања 13. (25.) Јула о. г. у 81 години свога живота. Покојник је био примеран свеште-

ник, добар отац, друг и искрен пријатељ, а био је уважен од целог грађанства. Служио је пола века као учитељ и свештеник, вршећи савесно своју дужност. На погребу се стекао силан свет, ученици и ученице свију овдашњих српских школа, да испрате свога доброг старешину, а ученице срп. више дев. школе опојале су при опелу свога доброг и милог катихету. На опелу је чинодејствовао сам високопреосвећени гоеп. Еиискои уз припомоћ свог овдашњег свештенства, у чије име се у цркви опростио са покојником преч. г. Божидар Поповић лепим говором, а на гробљу се дирљивим речима опростио г. А. Варађанин, управитељ од свога млогогодишњег друга, а школског катихете, у име читавог збора и у име свију ученица. Покојнику нека је лака земља и вечан спомен! f Нонстантин Стефановик, учитељ новосадски у миру, преминуо је 18. (30.) јула у евојој 77 години. Покојник је преко четрдесет година служио као народни учитељ у Нов. Оаду, те је дочекао да види своје млоге ђаке као виђене знамените људе. Био је благе нарави, те су г, његови ђаци а и сво грађанство волели. Испратили су га сви његови поштовачи и другови, заједно са школском децом. На гробу се у лепом говору опростио у име другова г. Милан Јовановић учитељ Нека је покојнику слава и вечан сиомен! f Нинола Манојлови-к, нарох у Слатини у Славонији и посланик на срп. народном црквеном сабору у Ср. Карловцима, нреминуо је 12. (24.) јула у 32години свога живота. Када је највише могао радити, када би му рад био најинтезивнији, онда је покојник оставио овај свет. А радио је још као ђак на књижевном пољу, па није свој рад ни после као свештеник напустио Покојник је знао пољски језик, те нам је из богате књижевности пољске пресадио млоги цветак у нашу књижевност, а са успехом се огледао и у изворним песмама. У радовима својим потписивао се Рајко. Колико је покојник био уважен, сведочи и то, што му је у Карловци приређен парастос. Нека је покојнику лака земља и вечан спомен ! f Др. Душан Рутик, проФесор богословије у Рељеву у Босни, преминуо је у најлепшем цвету своје младости, у 80 години живота свога, код својих родитеља у Вел. Бечкереку. Покојник беше врло сиреман раденик у винограду Господњем, па је грдна штета, да је отишао са овога света онда, кад се тек латио рада. Нека је врлом покојнику вечан спомен!

САДРЖАЈ: Шир*е поље за рад женских задруга,' од* Ла—. Сјетиме се. .. од Алексе Ристов Шантића, f Љубида удова Радишићка, Добротворка. Нада, по ПетеФију од Јелице Беловић—Бернадзиковске. Писма моме сину. (Свршетак.) Вечита љубав, превод од Радослава. Виши завод за ваепитање девојака у Београду. Права срећа од Александра Каракашевића- Сремца Честити роде Српски! од Мирона Биколића епиекоиа Пакрачког. Невернику од С. Белешке. Суза од Богдана Крајишника. Листак : „Тебе злато ја милујем“ од Јелице Беловић —Бериадзиковске. Други живот, цртица из живота од Неаткима, посрбио Ст Влајковић. Ковчежић. Пошт. претпдатницима. Штампарија Иввовића у Новога Саду.

128

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 8.

Учтиво умољавамо оне uauie ноштоване вретнлатиике. који лист нримају, а до сад нам претнлату нису послали, да то што прв изволе учинитн, јер и ми нмамо обвеза, које на време ваља измирити. Адмииисшрација „Женског Сеета. и