Ženski svet

У НОВОМЕ САДУ, 1. ЈАНУАРА 1898.

год. ХШ.

•

„ЛИСТ ДОБРОТВОРНИХ ЗАДРУГА СРПКИЊА.

ВЛАСНИК:

ДОБРОТВОРНА ЗАДРУГА СРПКИЊА НОВОСАТКИЊА.

ИЗДАЈЕ И УРЕЂУЈЕ: АРКАДИЈЕ ВАРАЂАНИН

попео тета те о пете тета те а

ИЗЛАЗИ: СВАКОГ 1. ДАНА У МЕСЕЦУ НА ЦЕЛОМ ТАБАКУ.

(етан ан Паивигви ата Парта а а пате тЕ

попио опен еп тапете тепе те ет те ет њи

епитет тепе пе пепео И иу те

Цена, је годишња 2 круне; ва Србију 2'/, динара. Рукописи и претплата шаљу се на уредништво.

ужи ииниви ипо пе пепео топи ет и ет живи и иие

ТИКАЧКА ТВОРНИЦА.

Још од оне значајне изложбе женских рукотворина Српкиња, која се одржала у Нов. Саду 1884. г. почели су меродавни кругови мађарског елемента да смишљају, како ће то благо нашег народа експлоатисати у своју корист. У то име створили су у В. Бечкереку пре неке године једно акцијоно мађарско друштво, које је подигло творницу (Фабрику) за ткање српског беза (платна) и српских ћилимова. Као претходнице томе основане су биле у В. Кикинди и у В. Бечкереку мале радионице за то, ради пробе.

Данас чујемо, да су престале радити и те претходнице, па и ова велика радионица (творница) у _В. Бечкереку и друштво се решило да ликвидира.

Тим поводом покрене се мисао у в. бечкеречкој добротворној задрузи Српкиња, да се та творница присвоји српским рукама на акцијско подузеће, а то би имале да створе и изведу наше овостране добротворне Задруге Српкиња којих је данас око 80 на броју.

На ту цел издала је в. бечкеречка добротворна Задруга Српкиња онај позив, који смо у последњем броју нашег листа од прошл. год. донели, а који је разаслат у 2—300 примерака на разне корпорације

и поједина лица, а у првој линији овостраним добротворним Задругама Српкиња.

По приватним извештајима, ваља да се окупи за ту цел 50.000 Фор. за откуп те творнице и онда још десетак хиљада Ф0рината за почетни рад.

Ову мисао су са више страна топло прихватиле наше Српкиње, а поред нашег листа донели су белешке и чланке о томе „Браник,“ „Српство“ и „Србобран.“ Овај последњи лист препоручио је озбиљној пажњи ту ствар и опомињао је, да се не преухитри у том. У последње доба донсо је „Браник“ један подужи чланак из пера гђе Данице Чакловићке, учитељице на срп. вишој девојачкој школи у Панчеву, која | се не одушевљава за ту мисао и који овако гласи:

„дадруга Српниња и српска радиност.

Под овим насловом изишао је у „Бранику“ не давно чланак једне родољубиве Срикиње, који се бави предлогом „Добротворне Задруге Српкиња Бечкеречкиња“, да све наше добротворне задруге ступе у заједницу и да помоћу акција откупе од торонталске жупаније творницу народних рукотворина, коју је ова у Б. Бечкереку подигла пре неколико година, а сад затворила због неуспеха.