Ženski svet

ЖЕНСКИ

СВЕТ. Бр. 1.

6 и

Исто тако по дужини сенке у истога предмета, може се прилично знати, колико је сати. Зајутра је сенка једнога предмета најдужа а доцније све краћа и креће се са Сувцем, да је свагда с друге стране но што је Сунце.- Сенка је најкраћа у подне а после подне опет расте. Просто један прут забоден у земљу а на сунцу, може нам казати доста поуздано, које је доба, Кад се пак узме сат па побележи докле допире сенка у прута у одређене сате, имамо тачан сат, по коме време рачунамо. То је сунчани сат; он може време показивати само кад сунце сија, јер иначе нема сенке. Ови сунчани сати и били су први сати, које су људи правили.“

| 8. А како се рачунају сати ноћу 2 Како се може колико толико ноћу знати, које је добаг

Људи и опет дижу очи к небу и на њему налазе предмете, по којима суде, које је доба! Ту су опет звезде, силне звезде. Баш за то, што су многе звезде, људи гледе час на једне а час на друге но ипак не могу се тако лепо у њих поуздати, као што то чине са сунцем. То је отуд, што се над истим местом не види у исто доба п на истом месту једна звезда: рађање и седање једне исте звезде мења ве сваки дан, с тога мора човек добро увеџбан бити, да по звездама може казати, које је доба ноћи. Ено Месеца еветилника, како се различито рађа: кад је нов с јутра за то седа већ у вече, у првој четврти рађа се у подне а седа у поноћ, кад је пун рађа се у вече а седа ујутру, у последњој четврти рађа се у поноћ а седа у подне. Некако се може рећи и по Ме"сецу, колико је сати али теже је.

Можда више одређују време по другим неким звездама. 'ТГу су особито Штапци, Влашићи и Даница. По томе, на ком су месту Штапци многи се равнају. Колико пак са Даницом рачунају, уче нас и наше народне песме, које често спомињу звезду Даницу, кад: треба човек да порани и да се на пут: срене. Сигуран сам, да многа читалица знаде, како је оно српски војвода Мусић Стеван после вечере говорио слузи своме В тини пре но што се кренуше на тужио чам Косово поље: Каже му, да вечера и да изађе пред двор

„Па погледај чистом ведром небу, Је ли јасан Месец на заходу,

Је гр Даница на истоку звезда, Је ли нама путовати време.“

Звезду Даницу зову и Зорњачом, јер сија јасно у зору; исто тако и Вечерњачом, јер се у вече јасно и лепо види.

4. Не морају људи баш дизати очи к небу, да по приликама на њему одређују сате у дану и у ноћи; има и на земљи самој доста догађаја, по којима прилично вигурно казати можемо, које је доба дана или ноћи.

Било је већ штампано, како птице певати почињу у одређено време или како се са седала силазе у исто доба или како из гнезда излећу и на гране весело слећу скоро у исти сат. Свакоме је познато, како наш петао тачно у исто скоро време кукуриче: знају људи добро кад су „први петлови,“ кад други па кад трећи, те по томе се п дижу на посао свој. Догоди се истина, да петлови почну и раније певати но обично, па су људи томе нашли и разлога: веле промениће се време.

По почетку птичјег певања знамо и која је птица вреднија а која тежа и лења; Од свију птица најраније устаје зеба, јер тек што први сунчани зраци јаве, да ће се родити цар светлости, тек што зора засвити а зеба се већ креће и лупа крилима па певати почиње, Тек што је два сата летње ноћи а зеба. већ поздравља красно летње јутро и радује се новоме дану.

За зебом се буде и друге пољеке птице. Препелица ће дочекати три сата, па ће онда да устане и својом јаком песмом да пробуди многу птицу и у пољу и у селу: њен звонки глас одјекује на далеко. Кос се јавља најдоцније у четири сата а с њим и за њим и друге птице певачице по џбуњу и по шибљу. Славуј прижељкује увелико већ. Око по бата доцније од коса буди се из сна тешког и барска сеница: њу диже Сунце са директним својим зрацима.

Свуд је већ живо и весело, свуд се већ поје и песмом бог слави; већ се птице надмећу, која ће лешпом ил јачом песмом да велича природу а људе да весели и онда ће тек да се појави велики господин са својим само цвркутом. Господин вра-