Ženski svet

школе , да се сиремају аа учитељице. По оној: „ништа сувише“ и овде би могли рећи, да је сувише велик број ових Српкиња, да не могу добити хлеба, и онда јетеиткоммуком утрошени новац бесплодан, у море бачен. Да је посећивање страних к.тостера за осуду, о том не треба трошити речи, но да је иоред и других сшрука за зарађпвање хлеба за осуду прекобројно одавање на учитељичку струку такођер не би требало даље говорити с' тим додатком, да се даје у неколико извинити овај ноступак: што се саразмерно до сада сиромашним девојчицама иије дала ирилика , да могу и друге струке слушати са оно мало рува и крува, што могли не мог.ти опет родитељи из ока из бока набаве. После толиког времена неизвеености и нитн.е. појавише се Српкиње госпоће у Будимпешти са својим тајником ЧикаСтевом, и у племенитој намери, да и осиују горе споменути завод за више образовање Српкиња, те ће се тиме у многоме олактпати миогом родитељу да своје дете образује у опће или струковио, и много ће се Сриче спасти, јер неће морати ићи у стране клосшере, где нема духа св. иравославие цркве нити учења ирема благим обичајима сриске иородице. Размишл.ајући озбиљно о потребама образовап.а наишх женскиЊа и неиристрасно о оснивању споменутог васпиталишта, морамо се особито угодно осећати на добру намеру Српкиња госноћа у Будимпешти и чика-Стеве, па их ободрити у иокушају, па их и замолити, да реч у дело претворе, па ће и они тек онда моћи добро видети, нтта су и колико су учинплн срнском иароду. А за што? Питомице овога васпнталишта се образују или у заводу или ван завода. Ако је образовање у заводу, то ће га обично уживати оне Српкиње, које би но клостерима уживале то образовање, но сасвим противног и штетног духа, тта да се поред мираза могу добро удати, јер им је ту п мираз и образовање. Ово би образовање, даклем, уживале девојке богатих српских родитеља, које и народ већ зове „клостерке“. Оваково образовање „сврши, па ништа“ многи осуђују, но то су празне

речи, које не могу искореиити, јер то образовање траже и исти виши кругови са својих ногледа и према својим потребама, те код српских кругова родитељских еврши српско васпиталиптте, у сриском духу, mo је ваљда тек ишта. I I зар је добит у овоме мали?! Друго је образовање ваи занода по престоничким средњим и виптим стручним школама. Споменуо сам већ, да је превелик број Српкиња, које се одају учите.љекој струци. Многе би од ових, које се већ одају учитељској струци и оних, које из принцииа неће овој струци, хтеле да се одају и другој којој струцп, нир. трговачкој или обртној струци, где нема Срнкиња, а то је по.ље, где се може леп лебац јести, а Србима би служило на част, да Срикиње могу обављати радове на томе но.љу. А шта тек да речем о оним Срикињама, које би могле да се одају на винте науке, којима је и код нас женскиње припуштено дозволом министра просвете. Тима би Српкињама сноменуто васпита литттте такођер добро дотпло, јер би лактпим путем могле свршити иужне преднауке за универзитет, те би се тако многа Српкии.а такоћер одала овој или оиој струци. Јголико lie даровнтих и сиромашиих Срикиња као иишомице овога васииталишта да све овоиостигну јефтином обскрбом или баш о трошку задруге или које год закладе! И зар је све ово мало дело ,. а да бн а priori eefi осуЏтали добре намере иокретача иодмебуКи рраве намере задрузи , којој је задаћа бапт да васпиталиштем овим даде прилике, да се и Српкиње обилатије образују у разним струкама и наукама држећи се, дакако, своје вере православне, лепог језика српског нам и обичаја иородичких, којих је мало тако лепих и добрих и код образованијих и богатијих народа. Промислив добро о самом нацрту, из којега се добро може да види племенити смер Српкиња у Будимпешти са њиховим вредним тајником, моја маленкост даје будубем том васииталишшу особишу вредност и са материјалне и моралпе стране. То ће да буде једно од најзгоднијих средишта, где ће се Сргшиње

ЖЕНСКИ СВЕТ. Бр. 1