Ženski svet

треба ни данас да ишчезну, треба да смо свесни да кроз наше потомство живимо трајно, као што наши претци кроз нас и данас живе. Ваља знати да брат с братом а род с родом руши сваку незгоду, која би сметала правилном и свестраном нар. развитку, на зато свака од нас засебице и све заједно помозимо да једном на уранку нове године видимо остварене жеље наше, испуњене иаде наше. Јер данагање нрилике напте не јамче нам, да смо осигурали жи-

вот свој и у будућности. Дижимо се из сна, те радом својим покажимо да смо свесне кћери рода свог, да у новој години покажемо корисне плодове марљивог делања нашег, а све у корист рода свог српског, па да једном већ на уранку новог года угледа народ српски јутрењу румен сретнијих и веселијих дана свога живовања. Српкињо, нек ти је благословен рад у новој години!

Богданка Лазарева.

ГЛЕДАО САМ СЛИКУ ТВОЈУ...

Гледао еам елику твоју, Дуго . . . слатко . . . Сећао се, .ах, на доба Оно кратко. Сећао ее лета прошла, Дана прошлих, И еравњив’о еа чаеови Дана дошлих.

Веоград, Никољдан 1898

Па гледећи слику твоју, Суза кану . . . Суза кану, ал’ у души Негато свану. Јер, гледећи слику твој у, Живе сиови, ТПто их срце урезало Златни слови. В. К. Љубитв.

СРПСКО ПРАВОСЛАВНО ДЕВОЈАЧКО ВАСПИТАЛИШТЕ У БУДИМПЕШТИ.

I.

Кад је добро и с’ туђе, непријатељске стране, то добро остаје добро; и кад је с’ пријатељске стране то добро остаје добро с’ тим да у њега обилно више верујемо, и ако би се ио науци хришћанској првом добру више требали да радујемо. Но у оба случаја ваља се добрим користити и употребити га на добру сврху. Извору, дародавцу, тога добра морамо бити благодарни, што опет дародавац може то тражити, но не добије с благодарности, не би смео по науци хришћанској ни да помисли да се срди већ по оној: „Што даје десница, нека не зна левица“. У данашњим незгодним политичким и нросветним приликама ми Срби смо пре-

иуни разних потреба, којима би се морало угодити. Од тих је једна особита потреба, да и наше српско женскиње упоредо са страиим добија норед ваљаног 'домаћег српског васпига и школског образовања у мери, како би и с’ те стране могло странштини парирати, с’ друге српско друштво узносити, да.ље баш да стиче себи и хлеба у разној струци спремно. Оваково образовање је код нас до сада било једнострано и назадно. После свршене основне школе би девојчице богатих родитеља ишле у стране клостере тражећи неки виши „васпит“, а сиротих родитеља би девојчице или ишле или неби у в. дев. школе нам. Оне би посећивале в. дев. школе, које су намерне у учит.

Бр. 1. ЖЕНСКИ СВЕТ

3