Ženski svet

могу од уплива своје жене, матере и своје деце без обзира отргнути, јер је сваки мање-више том упливу подложеи, која је природна иоследица тесне нородичне свезе онде, I'де није само дужност и навика, него и л,убав и ноштовање што ту свезу држе. Силни Римљани, тек су онда пропали, кад су им жене ирестале духом Корнелије днеати, кад Римљанке ирестадоше своје мужеве и синове одушевљавати иа јуначка и нлеменита дела. Народ, који изгуби евоје идеале и малакше у моралној борби, тај народ нема будућности, иа макар он како богат био. Зар нису Римљани благо целог света иокупили? Но баш то благо им је ироиаст донело. јер су усљед тога врлине напустили и само се материјалном уживању одали. Та иста судба је и Шпањолце постигла, кад су оно силно благо у Америци задобили. Као што је благостање јака, тако је велико богатство и сиротиња слаба подлога за морал и идеале. Код једних због обести а код других због нужде. И сриеки иарод је цветао, док су му кћери Јевросиме раЈ>але, која је свога сина Краљевића Марка световала, да му је боље изгубити главу, иего на ненравди задобити царство. Силни Марко, тај вслики јуиак, који се само Бога бојао, слушао је своју мајку, као иослушио дете. Овим је наш народ као и Перикле иоказао? коликије уилив матере и иородице на ириватан и јаван живот. По томе су, драге госиође 7 не само наши мужеви дужни. да наша права и интересе бране. него и ми жене, јер : само слога Србина снасава. Удружимо дакле нашу снагу и норадимо сложно, да се економно и идеално иодигнемо, нођимо тим путем који леишој будућности води, јер куд српска интелигеиција нагне, тамо ће и народ. Само тако можемо бедем створити, који ће нас одбранити од сваке навале и туђе конкуренције. Ујединимо се дакле, са нашим сестрама и њиховим задругама, јер у целом смо, само цели свиСвака задруга, као такова, представ.ља само једиу јединицу, а кад би се сиојиле, изнеле би суму од 30 и више задруга, дакле капитал од велике вредности. Добротворна задруга Срнкиња Новосаткиња стајалаје увек на внсини свој е задаће и лепоме гласу. те је стога другима на углед служила. Жао ће ми бити, ако у тај лен глас несугласица уђе, а зацело ће ући, ако ова елавна скупштина не прими еестрински позив, да се са њиховим задругама уједини и заједница склоци,

Баш кад би од те заједнице и материјалне штете имали, не долази ова у обзир ирема великој етичној и моралној добити, коју би нам ова заједница донела и народне идеалс подигла. Али од куд штете? Зар ниеу све наше добротворне задруге хуманс установе, н није ли онда, свеједно дала десна или лева рука? Само сујета каже: „То сам ја дала“ и диже се на нрсте. Доброчинство је богиња, која се са неба спушта. Свако расуло пропасти води и злораду нротивника, који из туђе неслоге корист црпе. Из наведених разлога нримам иредлог госнодина тајника и преиоручујем га овој славној скупштини, јер у снопу је јачи ирут. А сад, драге госпође, Бог а душа Вам! Па и овај диван говор није могао убедити већину наших чланица, да је савез потребан, и оне су нри поимеиичном гласању са 16 нротив 10 гласова решиле, да не желе ступити у савез овостраних аадруга натних ни но једном ни по другом иредлогу. После овог предлога прешло се на избор часника и одборника и буду акламацијом изабрани и за ову 1899. годину за начеоницу: гђа Јулка РадовановиЛка, за подначеоницу: гђа Кашица ил. Нови Ика. за благајкињу: гђа Софија ЈевтиКка, за ирегледачице: гђе Љубица МоловиЛка, Јелисавеша Марковибка и Марина ЗавишиКка. За половину одборница на идуће две године поново: Марија ПлавшиКка, Јулка Грчибка, Ангелина Ћ. ПоиовиЛа, Љубица ЈерковиЛка, а као нове: Кашица Кавибка, и Душица уд. РадуловиЛка. На место упокојене Ирме Адамовићке, која је имала да елужи још годину дана изабрана је : Ирина Барако. За оверовлење скупштинског записника умољене су: гђица Јелка ЉујановиЛева и гђе Даница ИлијЛка и Софија ЂорфвиЛка. Скупштинаје закључена у 5 сати после подне и поред све бујности, што је владала при претресу оног важног питања о савезу и нешто мало несугласица ири цзбору одборница, ипак се разишле чланице у најбољем расположењу и пријате.вском одношају.

Бр. 2. ЖЕНСКИ СВЕТ.

25