Ženski svet

да и његова тековина долази отуда. ТрандаФил је неко време у компанији са господарем В. . . . радио, а после буне пресели

своју радњу опет у Нови Сад, где је само под именом ћебеџија нознат био. С. С.

ПЕСМА СЕЛУ.

0, ти село! место моје мило, Пратиоче, од давних времена; Докле ћеш ме ти пратити тако: Реци селе! тако ти имена! У теби се сваки украс скрива, Који може природа да дели; Па и опет, по некога може, Такав украс да не развесели. Оно мило брујаље тичица; Оно мило ; тихо жуборење; Вел. Извор.

Све нас сећа на Божију милост, И човека малено створење. Она бујност шарених вртова; Зеленило бескрајних ливада; Ал’ у тузи горкој преголемој : Свс то мора селе, да пропада.... Оно мидо плаветнило неба, Она еветлоет сунчева бескрајна, Поред свега, опет срце пати. 0, сеоце али то је тајна. . . . Маринковићева. учитељица.

УСЛУЖНОСТ.

(Свршетак.)

Али како једни, тако и други одаваху своју пажњу, скоро искључиво удатим женскима, као што је то још и данас случај код Француза. За чудо, да се муж није противио тима, својој жени указаним, услугама, него му је чинило задовољства видети своју жену спевану, обожавану а сметало му није ништа извести најсуровија тиранства. Када је Хенрик Мајсен који је жене вечито хвалио умрво год. 1317. у Мајнцу, носиле су га саме жене, и по духу времена преливале му одар вином толико, да је цео под црквени био влажан. Прелаз претеране услужности средњега века данашњој модерној, датира се од Ренесанске периоде опет у Француској, која у опће остаје за неколико столећа дом галерије. ГроФица Diane каже да је услужност „љубав без љубави“, т. ј. она узима све нагоне љубави, без пламена чисто душевних осећаја. Једна ласкава љубавна игра у галантним облицима. Реч „галантерија и узима, у данашње доба сасвим други карактер и значење; она није више чиста оданост према жени,

Ћеретања; Olga Wohlbr ück.

него једна Формална љубавна игра, која не признаје законе врле учтивости, и налази врхунац јуначке галантности у бестидним, незаконитим везама. Како су људи средњега века били за дахнути намером, своје претеране услуге извађати сопствене сујете ради, нотиче данашња услужност од страсти допадања, а развијањем духовита вииа, остаје она као освајајуће средство опхођења . . . јер галантерија не потиче из признања спољних или душевних врлина, него је шта више један податак т. з. ~bonße-fou u -a и у вишим круговима захтеваног учтивог понашања према женскима. Тако је постала услужност, једна интернационална врлина људи бољих друштава једна врлина, која је сада већ у опадању. Данас се једва ко одважи правити женској т. з. „комплименте и па ипак, како дражестан цвет галантерије беше комплименат! наравно, свако не уме неговати тај цвет, јер много духовитости треба. да се комплименат у фино одело завије. Marivang, (франц. песник на измаку ХУП. етолећа) одликовао се у финим,

Ш. 4. ЖЕНСКИ СВЕТ.