Ženski svet

компшментима нровејаним диалозима, те се још и данас у Фраицуској Фина, галантна ћеретања називају: „MarivandageV Комплимент не мора никако бити израз љубави, него само изјава естетског посматрања, а узрок тога, може лежати просто у жудњи, да што духовито кажемо. Што Финије ласкање, тим већи успех! Славни енглески сликар Steynolđs (почетак XIX. стл.) ретко је кад означио своје слике својим именом„ али лик исто тако славне глумице mrs. Siddous, коју је као богињу трагичне вештине сликао, учинио му се тако добар, да је узвикнуо: „Заиста, не могу се одрећи чаети, на рубу Вагаег одела не привезати се потомству!“ Не лежи л’ зар у тим речима особито ласкање ? ГроФица Diane каже: „L’art supreme du flatteur est de decouvrier une vertte flatteuse.“ Исто тако високо цени Balzac вештину, коју означује речима: „Mettre la flatterie daus les actions et non daus les paroles.“ Како ce далеко може по том иачину ласкање дотерати, доказује један догађај, који ее збио пре кратког времена у т Аустрији. Један господин, путујући са својом једном иознаницом, којој је искрено одан био, на нрузи Грац Беч изађу обоје на једној већој станици, где је он наручио неки coh од јагода, да се окрепе. Зготовљење тога требало је доета времена, и тек што се донео, зачу се знак ноласка. Млада дама хтеде скочити у воз, но он је замоли да мирно остане, и без њена знања наручи засебан воз, којим су обоје дал.е путовали. Тако је галантни

господин платио чашу ]агода око пет стотина Форината. Један часник, када му тане руку истргну, сетивши се своје веренице узвикнуо је: „Мој прстен ; донесите ми га овамо.“ Наравно таки примери су ретки, и сама еманципација женских ствара себи неки дружеван однос са мушкима; не захтевају дакле развитак или бар опстанак те рецимо врлине. Она постоји само у појединим случајима још сасвим наивни, али тим ленгаи трагови услужности. Сећам се баш једне вожње на Париском трамвају,.када је један сиромах раденик у плавој рекли, погнутом главом од дневног умора, са неким уживањем удисао дим своје лулице и опет распиривао плавичасте облаке дима у зрак вечерњи. Наједанпут спази мене, и тргнувши своју лулу из уста рече: „Да ли Вам смета госпођо, што пушим иначе ћу престати“. Помислила сам на путнике у I. раз., који без питања и узтезања задиме као у оџаку! Овај обичан раденик, жртвујући своје велико уживање без премтии.љања, .једпој страној женској за вољу учинио ми се под сумрачним плавичастим иариским небом, као представник једне т. з. „застареле“ услужности. Више дакле, него какав салонски господин, који рукама у џепу својих чакшира иреко прецвелих усана промрмља који досадан bon-mot, што је рецимо —из каквог шаљивог лис/га од проитле педел.е запамтио. Слободно по иемачком

Олга СтеФановић.

БРАТСКА ПИСМА.

VIII. ЗДРАВЉЕ.*)

Дична Срикињо! Молиш ме дична Српкињо, да ти што напишем о здрављу; а ти добро знаш, да ја нијесам доктор, иданијесам колико мјеродаван о томе у толико више ни

*) Непажњом поремећен ред. У 3, броју изишло је IX. писмо, а сад изилази ово VHI

„Здравље је највеће 6огаство. н Срп. нар. посл. слтособан, па ако бих гато огријешио против правила хигијене, могао бих увриједити осјетљивост каква високоучена госп. доктора, а ја то нијесам рад. Али да ти не останем дужан одговора, ионешто написаћу гато о здрављу, што сам од старијех чуо или и сам се освједочио.

ЖЕВСКИ СВЕТ. Вр. 5.