Ženski svet

Марија је била чието ван себе, ходала је горе доле само да се умири, срце јој је тако силно куцалог, да је мислила груди ће јој пробити. Она је сад тек опазила колико гаво-ли, иа није могла ни помислити да од н.их тако оде. Па шта би с њоме било ? Зар да пође за човека, којег она из свс душе своје мрзи, а овога да се одрекне само зато, што је сирома? Зар његово знање не вреди више но све богатство њихово, но на жалост тако је само она миелила, али не и њена мати. Чудила се сирота Марија како њена мати, која беше увек скромна жена, да сад иаједанпут жели да уда своју кћер за тог нациФраног лутка, та валда ју није занело његово племство ? У тако грозничавом узбуђењу очекивала је она 'Борђа. Није дуго потрајалб а Ђорђе се укаже. И кад га из далека виде, похита му у сусрет, иружи му руку и упути се с њиме даље у парак. Обоје су дуго ћутали, обоје еу били подјоднако узбуђени, док најпосле Марија прва не прекиде ћутањс: Господин Ђорђе, ви нас остављате Морам госиођице, позивају ме хитни послови Донуетите, да вам кажем, да ие говорите сад истину. Ви нас остављате из других разлога. Па кад би тако и било зар ми не би дали за право ? Не бих гоеподине, човек као што сте ви не треба да се уклања испред сваке маленкости. Ви себс господине не ценитс доволшо, а то ми је жао; ја сам мислила да се налне душе потпуно разумеју, да су наша ерца испуњена истим осећајима. И треба ли још игто да кажем. 0 не дивна девојко, ево вам се исповедам, да сам вас заволео од нрвог магновења, више но живот свој. Али ви сте богата А ви зар нисте још богатији ваитим знаљем и вашим лепим гцоложај ем ? 0 ми.та девојко, како те обожавам, али ватпи родитељи? Они ће вас благословити кад виде како се волите! рече Јован, који је чуо њихове последње речи, па онда настави: а ако нанти родитељи не хтедну нослушати нас, ттослушаће деду и стару мајку, који вас исто тако воле као и нас двоје. А ја сам батп сад с њима разговарао о ва.ма. Мати је била већ обећала своју кћер Карлу

и не питајући је, јер је мислила, да ће ттристати и да ће се покорити вол.и материној, као ттоелунтно дете. Она је и мужа свога знала уверити, да Марија није противна тој свези. Ма да Тодор не беше особито очаран том вешћу, ипак не хтеде кварити вол.у ни кћери ни матери. Па нотнто је био у вечитом нослу, особито како је приспела лститта, ту бригу остави Сиди, као паметној жени, која је увек знала мудро с децом уирављати. А Сида, како је имала пуну власт, тако је одма ту ствар и свршила, гтозвала је и госте, иред којима ће представити заручнике. Марија је све покушавала, да матер одврати од те мисли, али кад је видела- да се с матером не да иишта постићи, науми да потражи оца и да му отвори своје сртт,е, рече му како она воли само Ђорђа и никада неће иоћи за Карла. Отац ју је изненађено на и нажљиво саслутнао и оттда јој озбиљно рече: Нећеш ни поћи за Карла, да ти иститту кажем дете моје, ја сам и же.тпо да те удам за тог ваљаног Ђорђа, иа сам за њ’ и распитивао код мојих иознаника. Жао ми беше кад ме мати увераваше да ти приетајеш за Кар.та да пођепт, а овамо сам о Ђорђу добио најбоље сведоџбе о љеговом карактсру. Да чујеш само! Ђорђе има сестру коју је удао у врло одличну иородицу, па тгошто је породица њенога мужа била про тивтта да ју узме због њеног малог мираза, а њи су се двоје волели, то јој Ђорђе устуни и и свој део, а себи остави само толико, да, је могао евртиити школе. 0 видите драги тата, како је племенит, па јесте лтт то и мами казали? Казао сам јој синоћ, али ми рече, да је она с Карлом већ уговорила. Не знам и тте могу чието моју жетту да позттам, шта се запесс за тим бароном. 0 Боже! na кад ви тако говорите, шта онда мени остаје да чиним, Ето сутра је већ та забава, на i?ojy ће доћи гоети из вароити, пред којима хоће да ме прикаже као заручницу. Тако ми Бога и приказаће те као за ручницу, али не Карлову, већ Ђорђеву. Како драги тата, ви мислите Ћути! моја ме реч иа срећу не веже, ја ие знам ништа о тој ствари, па могао сам те и ја коме другоме обећати. но то је шала. Чуј ме дете моје, ја сам уверен да осим Карла и његовог оца нико други не зна о тој веридби, а и матери сам казао да, никоме нитита о томе

158

ЖЕНСКИ СВЕЂ. Бр. 10.