Ženski svet

И кад свршише задатке беху нерасиоложени и расејани. Мислили су шта ју је могло аадржати да овога пута не дође. Јован нредложи своме учитељу да се одшетају до потока, који дели пгуму од парка. „Она врло радо онде седи, па можда ћемо је и сад тамо наћи. Тако се обојица упутише к шуми, а ни један не проговори ни речи. Само је Јован кад и кад кришом гледао Ђорђа ; који изгледаше веома замишљен. На једанпут викне Јован: Ено Марије! Ђорђе се трже 7 погледа на ону страну куд је Јован прстом показивао и угледа Марију, која је седела у једном џбуну. Обојица похиташе к њој 7 но како се изненадише кад опазише на њеном леиом челу траг жалости. Јован јој брзо приђе 7 па је нежно запита: Шта јој јо 7 загато није догала на предавање? Нашто му она одговори мало узрујаним гласом: Мати ме је задржала све до сада код себе. Да вам сеније што непријатно догодило? занита је брижно Ђорђе. Изгледате веома бледи. Да 7 нешто мало 7 али ће проћи Али шта то драга Марија 7 што нам не кажеш ? наваљиваше на њу Јован : Зар ми нисмо твоји пријатељи? Валда немаш никакве тајне? Марија се очевидно борила да савлада евоје узбуђење 7 те усиљеном равнодушношћу рече: Хоће да ме удаду! За кога? повикаше обоје у један мах. За г. Карла! одговори Марија. Шта за онога помодног лутка 7 рече Јован. А ти ? Шта си ти одговорила ? Ја сам одговорила да никада нећу поћи за њега. Врло добро! Па итта је тата рекао? Он је само слегао раменима на мој одговор. А затим је изишао из собе 7 јер гајс деда звао ради неког носла. А мама 7 чим остасмо саме рече ми 7 да се морам покорити њеној вољи и дала ми је два дана времена да се иромислим. Трећи дан ће Карло доћи по одговор, а том ће ириликом код нас бити и нека мала забава 7 па ће ме тада да прикажу као заручницу Карлову. То је страигар! иовика Јован. А шта ви велите на то господин Iлор!)е? Ја немам ту никаква гласа 7 нити имам права мешати се у поступак ватпих родител»а. Али би нам могли дати добар савет! повика Јован. Ви сте тако иаметни и научени 7 мој вас тата јако поштује 7 па кад би му рекли Али ваш тата не тражи од мене савета,

иа како би му се могао наметати? одговори Ђорђе несигурним гласом. Али кад би вас мој отац запитао 7 гата би сте му ви одговорили? запита га Марија 7 а при том га ногледа право у очи. 0 госпођице 7 какво ми тешко питаље задајете. Добро дакле 7 рече Марија, ја ћу вам олакшати, ви би му рекли да не удаје своје дете за онога 7 за кога нема вољу да нође. Да 7 али он би ме запитао зашто да нема вољу да иође за човека 7 који је угледан, богат 7 укратко 7 који има сва својства да га млада девојка може заволети? Али ви би му могли одговорити, да свака друга девојка можда би га и могла заволети, само не ваша кћи 7 која већ воли другога. Ђорђеви образи плануше 7 очи му севнуше 7 али се брзо прибра 7 на одговори: Ја то незнам! . Али ја знам! одговори радосно Јоваи. Ђорђе га погледа тако строго 7 да је морао ућутати. Наста тишина, ни једно више не проговори ни речи. Најпосле Марија расејано рече као самој себи : Свеједно, ја ипак нећу поћи за Карла. Затим се подиже са клупе 7 те иођоше сви троје ћутећи правце летњаку. Тај дан није о томе нико више говорио. За столом не беше весело, некако се сваки од њих занео својим мислима 7 присиели су велики летњи иослови, сваки мисли о своме задатку 7 иа нико и не опажа да је неко нерасположење овладало при ручку. А гђа Сида 7 видећи Марију мирну 7 мислила је 7 да је пристала и да се иокорава вољи њеној. ❖ ❖ Ф Сутра дан Марија је похитала на оно место где је Ђорђе обично предавао. Но како се зачуди7 кад их тамо не затече 7 а време предавању било је увелико ирошло. Радила је неки ручни носао 7 а једнако је мислила на та два мила бића 7 с којима се тако радо бавила. Наједанпут дотрча Јован сав задуван 7 па убрзо рече: Марија! госиодин Ђорђе хоће да иде. А куда? Не знам! Све је своје ствари сложио 7 а иритом је тако блед као да је болестан. Иди брзо зови га да дође овамо. Идем 7 идем 7 само се немој љутити 7 драга Марија што ћу те молити. Недај му да оде од нас. Затим брзо отрча.

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

157