Ženski svet

БРАТСКА ПИСМА.

XII. Данашње поштење.

Дична Gpummo ! Дужан сам ти одговора о данаитњем поштељу, па ћу ти у овоме нисму изнијети један мој давнн разговор с једним мојим ггријатељем, јер сам увјереи да ћете занимати. Мој пријатељ рад бијаше, као и ти, да му што кажем о данашњем поштењу, иа након другог разговора, пређосмо на ствар и ја му рекох: „Пријашељу! Окренимо се на све стране и ногледајмо. У једном ћошку етоји богат човјек, лијепо обучен, виl>еп: а погледајмо на остала три ћошка у њима стоји по један сиромагаак, изнемогао и једва живи. Сада кад ти речем: Ко је најпоштенији од све четворице ? Ти ћеит ми заиета рећи: „Оиај богатаШ, да није варао, не би онолике трбуве имао!“ Дакле, он је непоштен. Али, тпта ми рече за оне сиромахе? „А, они да су радили и нттедили, ие би били просјаци“ . . . Све је то лијепо пријате.ну! Али човјек се може обогатити и поштеним радом и трудом, а опет може истим радом и трудом осиромашити пропасти. Ово је освједочено, па ти не треба доказивати. . Него ти велиш иријатељу, да се онај трбоња варањем обогатио. Ти га познајеш, може бити да је; али ја пошто нијесам Срећан био освједочити се, не ћу му ни рећи да је варалица. . . За она три сиромаха знамо обојица да су иоштени, да су добро радили, и добро су чинили, na су ипак пропали. Сада ћу те нешто молити! Кад би елучајио дотнло до каквог права гласања, ти би сигурно пристао и гласао за онога теби нознатог непоштена богаташа и ако знадеш да је варалица. . . Али данас све новац ради ! Данас су новци идоли. . Новци, којима смо ми цијену дали! А поштење без новаца у данашњем свијету не призиаје се. . . Нанротив пријатељу, када би ти ко препоручио и рекао, да би добро било потпомоћи ону тројицу сиромаха, знам да бтТ одговорио: „Што нијесу били иаметнији

да сачувају своје? ТТТта ме се тичу, доста ми је мени и моје куће! Рећи ћемо да је тако, али ми кажи, када ријечима презиреш варалице као што ми и сам рече, онда за што би уважавао онога теби познатог богатог варалицу. . . За што би гласао за њега? . . Видиш ли пријатељу да и ти сам себе вараш; видиш како си зашао ? То се не пристоји, то није поштење. Признај, пријатељу, да си погријешио! IToiii i.c размишљања признаде, да је као што му рекох, а ја даље почнем. . . Да речемо пријатељу! Ја сам ево сиромах, немам новаца, али ми је ноштеио срце; ти си ме можда презирао, учинио си се као да ме не познајеш, је ли тако? Донекле, ја се обогатим. 0, да видипт сад пријатељства! Јелидаме сада добро видига. ТТочео си са мном боље пријатељевати. Јесам, одговори пријатељ боље гледајући у ме. iV.in те ја пријатељу добро познајем, ја се не дам преварити, јер и ако се ти преда мном клањаш, не клањаш се мени, но мојој срећи, моме новцу и богаетву, као што лијепо вели нољски пјесник Кохановски. „ Cad арисшају с’ шобом и мањи и eefiu, Ал’ не шеби, швојој клањају се сребн /“ Видиш ли сад хтријатељу како си 'слијеп, како и теби срце пуца за проклетпм новцем. Ријечима, похваљујеш поштење, а дјелом га газиш!. То не смије onpi код поштена чољјека; тако радећи на кривом си путу, па се иоправи. Брата свога Hpeзиреш био га најпоштенији само ако је сиромах, а љубиш варалице, клеветнике к лоиове само ако имају доста новаца; је ли то добро и праведно за свјесна човјека? Па докле тако пријатељу? Нама је нужно и потребно истинито и право нријатељство односно поштење, јер где нема поштења ту нема ни пријатељства. Света нам је дужноет да љубимо, поштујемо и потиомажемо сиромахе који су поштени као и поштена богаташа Тако сам се сестро драга разговорио

Бр. 10. ЖЕНСКИ СВЕТ.

147