Ženski svet

Бр

ЖЕНСКИ СВЕТ

101

немачке и шпањолске. У то доба штампала је и једну књигу песама, које су себе јако допало, а за тим је штампала роман под насловом »Аппсе а. з!огу ог а Ше«, у коме војује против пијанства а за умереност. После кратког времена штампала је збирку краћих прича под насловом »Сопјезјопз анд сопзедчапсез«, за тим приповетку »Сагпе Зкејуђигоћ«, исте тенденције као и први роман, а по том божићну причу »Уојсез ое «ће Мајејое«, о којој је врло симпатично писао доцнији инглески Роега. Јапгеа(иг, Алфред Тенисн, чијој се успомени г-ђа Мијатовићка одужила дивном песмом >ја Метоплат«, која је штампана у »Еазјегп, апа. У/езјега Кеуе«-у. Дошавши у Европу, г-ђа Елодија настанила се у Лајпцигу, где се на једном соареу код чувеног књижара Брокхаузена први пут видела са, г. Мијатовићем. После годину дана они су се венчали у тамошњој руској цркви.

Пошто је научила српски, г-ђа Мијатовићка је преводила на српски разне корисне списе. Г. 1865. штампала је свој превод дела г-ђице Најтингелове. „Нешто о нези болесника“, а г. 1866. превела је с инглеског Фулертонову приповетку „Три живота“ и Дикенсову „Борба живота“, која је из „Видовдана“ прештампана. Уз свога мужа она почне озбиљно изучавати прошлост Срба, и г. 1812. она је у Лондону штам-

пала о свом трошку књигу »Тће Мерогу ОР тао-_

Четп Зегрја«, коју је инглеска критика поздравила великим похвалама и која се и данав сматра за главно дело о Србији. Год. 1874. издала

је на инглиском свој превод српских народних приповедака под насловом »Зетлал (О оге« која | је баш ове године (1900. изашла у другом издању, а год. 1881. штампала је на инглеском збирку српских народних песама.

Г-ђа Мијатовићка је, и ако по рођењу Инглевкиња, по осећајима и уверењима права Орпкиња, која свој народ воли и помаже га и пером и речју. Она је била Г-ну Мијатовићу управо. десна рука при прибирању материјала по разним великим европским библиотекама за његове историјске радове. Г. Мијатовић дао јој је јавно

· признање на тој помоћи посветивши њој евоје главно историјско дело „Ђурађ Бранковић“.

Поред еталних књижевних радова, гђа Мијатовићка је и у Србији и у Инглеској бавила се новинарством (у Инглеској пишући у „Тајмсу“ и у часопивима, »Тће Соод УУогав«, »Тће Еазгегп апа М/уезћети Кеја «-у, »Тће бреакег« и у »Тће ТМе«) увек својој земљи на корист и чает,

Госпођа Мијатовићка одликована је Црвеним. Крстом и Златном медаљом Краљице Наталије, а за њене књижевне радове у служби ерпске мисли, Њ. В. Краљ Милан ју је одликовао официрским Крстом Св. баве, а Њ. В. Краљ Алск-

вандар командерским крстом 'Таковеког Ордена.

Можемо додати, да су неке од енглеских песама Г-ђе Мијатовићке стављене и у музику, а једна од песама, коју је компоновао познати. виртоуз Ронај, назначена је као „химна бал-

_канска“.

БРИЈЕШ ОЧИ.

Кријеш очи вилче моје, Нашто селе2 —

Када твоје груди сада: Друго желе. —

Кријеш уздах, душо мила! Ради кога 2 Та и грешни људи некад: . днају Бога. —

Стежеш срце да не бије: Тако јако. — | Џа ти е' чини, да је тада: жКивет лако. Вел. Извор.

Ох, не тишај бурне груди: Срце пусти. —

Нек ми бајни главак душо: Све изусти. —

Ох, немој се крити више Грех је роде. Ове је доцкан, кад нам

Гробу оде. —

Тамо нема бајна ока, «Карки груди. Зато оди! — загрли ме! —

Сретна буди. —