Ženski svet

__Бр. 8,

ЖЕНСКИ СВЕТ.

121

Дони.

Из Битоља, 10. јула 1900. г. Овом приликом дозволите ми, да Вам јавим нешто о наставницама наших женских школа у Битољском вилајету.

Наставнице ву махом младе, као што су ин наше овамошње школе у првом развоју. Већином су из Ст. Србије и Македоније, а има их, које су за љубав Српства оставиле слободну Србију и дошле да просвећују ум згаженог Српетва, То је велико пожртвовање с њихове стране, а што се још примећује, оне су ревносније у наставничкој дужности, ватреније у ширењу љубави ка Српству и у опште у корист његову. Између наставница у овом вилајету, једној је већ десет год. а једној тринаеста. Обе су из Србије. Кад је било најгоре време за наше школе, оне су напред ишле; кад се нису смеле називати наше школе — српеке, оне су неустрашимо проповедале српско име у пркос насиљу власти и бугарске подле пропаганде. За њих страха није било, него и у најкритичнијем времену, оне су остале верне своме задатку, да би испуниле своју свету дужност ка Српетву.

Што се тиче наставничке спреме, већином су свршиле вишу девојачку школу у Београду, те према томе, с те смо стране задовољни, па још кад се томе дода љубав и пожртвовање за ширење и утврђивање српског имена, ето нам постојане среће! Но, већа је корист од оних који умеју и раде, него-ли који знају а не уме да раде.

Што се тиче школског успеха и с те емо стране задовољни; јер поред грдних тешкоћа, с којима имају да се боре, готово увек, успех је светао, макар да се овамо српеки језик онај стари, неизрађени, кад је турска навала дошла и затрпала сваки језични напредак, који тек сада почиње да се обрађује, да језик буде са свим чист, по новом правопису и граматичким правилима. Од евију народности које имају школе у

Македонији, ми га најлакше савлађујемо; јер је налп и који захтева само мало. обраде. Но, на жалост, дошли грабљивци, па би ради да и ове Орбе одсрбе, што им је врло тешко а и немогуће.

Овамо ву готово на сваком месту, прилежније ученице при посећивању школе од ученика и свугде, где постоје наше женске школе, по упаеницима ћете наћи број изосетанака много већи код ученика, него код ученица 'То долази отуда, што је родитељски надзор готово пикакав зарад своје деце при похађању школе, те мушкарци јуре које куда, док код ученица, благодарећи њиховој природи, више издрже на једном месту.

Од наставница, које су из Краљ. Србије, већином су удате за наставнике, који су турски поданици, а с тим браком и оне пређу у турско поданетво. Но, власт женску трпи да буде на“ отавница као страни поданик, и ако није удата, пошто сама турска вера не даје исту важност женскињама као мушкарцима, а мушкарац не може бити у осн. школи стран поданик, док у средњим нарочито одобрењем власти,

Сада да видимо колико има наставница у овом вилајету и одакле су.

У Бишољу има 4 у гимназији и 4 у осн. школи. У гимназији су 2 из Србије, обе удате за наставнике, 1 је из Битоља и 1 из Прилепа, (неудате). У осн школи је 1 из Србије (удата) 2. одавде и 1 из Призрена (неудате).

У Прилепу су обе девојке. 1 је из Србије а друга из Лертна.

У Крушеву је 1 из Србије (удата) 1 из Пријепоља и 2 одавде (једна удата).

У Орпду је једна из Орида и удата за учитеља.

Те тако смо ове школске године имали у овом вилајету 15 наставница:

10 из ових крајева а 5 из Краљевине Србије.

=> фра Ра —

школама смс; али

• • « • .:. • • у •

, Бог те чув'о, срећан буди и без мене! Ако можеш, сачувај ми успомене !'

Ал ако ти срећу мути –

моје име:

Тад ти праштам... и заборави ме!

Смиљана,