Ženski svet

Бр. 6.

Једном су деца дотрчала са лекције и казала матери, да учитељица не може проговорити речи од плача. Краљица је узела своју књигу биљежницу и нашла је да је баш назад године дана у њој записала дан смрти матере младе учитељице. Краљица је одма пошла у школску собу и милостиво отпустила тај дан учитељицу, а сама је наставила лекције. У исто доба Краљица је хтела утешити тужну шћерку екупоценом заруквицом у спомен тога дана.

Једном једна млада лепа девојка уљегла је код једног златара, да купи себи један накит. Прегледала је све, и само јој ее један допао, али је био скуп. Девојка се дуго колебала, и најпосле је оставила тај скупи и узела друга цењи, и ако није био по њеном укусу. Тада се ту трефила Краљица Викторија, и пошто је девојка, пошла, упитала је за њезин стан, купила онај екупоцени накит и послала га оној девојци у име награде што је знала савладати самољубље. У осталом, енглеска краљевска; кућа није богата према кућама првих лордова и Финансијера. С тога у интимној историји о штедроти и великодушију Краљичином нема тако много доказа. Али

"су случајеви чисто хуманитарног учешћа у страдању и радости ближњих неизбројени.

Главном цртом њезиног деловања, као Владарке, било је милосрђе у свези е неминовним поштовањем права. Прва смртна казна, поднешена јој да потпише, тицала се војника, ухваћеног после многократног дезертирања. „Немате ли на-

вести што у корист тога човека 2“ — упитала је свог војеног саветника, Велингтона, „жељезног“ војводу. — „Ништа, Величанство — тај човек

ЖЕНСКИ СВЕТ, . 81.

је већ три пут дезертирао“ — био је одговор. „још мало промислите, г. војвода, може бити ви ћете наћи какву олакшицу“ — наставила је Краљица. „Ја не наодим никакве — упорно је настављао војвода — то је врло неваљао војник, а може бити да је и добар човек“.... „Ако је добар човек — не даде му продужити — нека живи. Он је помилован !“

Кад су Краљици поднели пројект трговинског уговора између Енглеске и Мадагаскара, да потпише, опазила је: „Али у овом уговору не видим никакве мере у корист мојих поданика, који тамо живе.“

— Ваше Величанство, бојим се да би то било излишно — одговорио је министар — пошто је народ Фанатичан и крвожедан.

Ну, још ћемо промислити — одговорила је Краљица, па је на документу додала : „Краљица Викторија тражи, у виду своје личне дужности, да Краљица мадагаскарска не би допуштала, да се Христијани прогоне,“ ·

Пошто се документ повратио из Мадагаскара, на њему је било написано: „Пристајући на жељу Краљице Викторије, Краљица мадагаскарека се -обвезује ни у ком случају не допуштати прогањање Христијана у својој држави.“

Она је дакле као Владарка остала узор жене и матере, јер је поред љубави к народу своме, бескрајно љубила свога мужа и своју децу. За то је Краљица била тако популарна, тако поштована и љубљена у свакој енглеској кући, у палати као у колеби, и за то данас тугују милиони за добром Краљицом.

Ке

080Ј04 ВРИЈАТЕЉИНИ

Рефе а Мте Ј....

Ти си лепа, бајна — сваки ти признаје, И као таквој многи пошту ти одаје, Јер „данас“ лепоту — време му је тако —

Као украс жена уважава свако.

С тог, на жалост, данас само лепе жене.

Примају се свуда, поштују и цене.

Данас нек је љуска како нама годи,

А ојезгри нико рачуна не води;

Шта ће њима душа кад је тело лепо,

Кад за душу око њихово је слепо!

Са свим смећу с ума, да с' лепота скрива,

А душа на против еве светлија бива; 19015

Да лепота брзо вене и нестаје,

А душа на против вечито да траје....

Што се тиче мене, други поглед имам,

И лепоту саму ни зашта не прима,

Тек са језгром љуска може имат' цене,

А без језгре љуска ништ' није за мене.

Нашто љуска кад је језгра црви пуна 2...

Не лепота већ је душа жени круна!...

Ти си лепа, рекох, ал и душа твоја,

Са лепотом твојом једнаког је соја.

Твоја душа јесте круна скупоцена,

А лепота скиптар — жено драгоцена. Салих.