Ženski svet

120.

6

ЖЕНСКИ СВЕТ. — | Бр. 8.

МЕ ЛИСТАК 26 | ле

ЛИСТАК.

О е РОС. е,

500 ОНЕ > Е

БРАТ И СЕЧА!

(Приповетка.)

У кући богатог Марка Јестића, велике се припреме чине, а како и да не, кад је Марко данашњим даном, постао деда. Од четир сина па тек од најмлађег сина дочекао је ту радост да види унука. А већ је почео очајавати, да ће му се са свим затрти колено.

Позвао је на весеље: све пријатеље, да после крштења на вечеру дођу. Сви се одали у посао, кућна послуга, снахе и синови. Стара мајка почне радити, али брзо заборави шта хоће да сврши, стане па се осврће на све стране и пошто се увери, да од њене помоћи нема ништа, удали се. Деда Марко непрекидно је запиткивао, какав је унук и кад му одговорише, да је псти на њега, а то је и желео да чује. Дошли су већ и е крштења, кум је лепо српско име дао, Чедомир. |

На прагу, с раширени руку, чекали су деда и мајка, да приме прво унуче, од радости већ нису знали шта да чине. Џило се и играло до неко доба ноћи, шта више чак је и деда Марко и баба му играли.

Дуго се по селу после говорило како је

било крштење унука Марка Јевтића.

Дани ву пролазили а сваким даном је дете све разумније бивало, па још кад поче проговарати, деда, баба, и други редом, од милоште све ву га љубили и отимали сео њега. Колико је пута деда Марко говорио подрж' ме Боже још коју годину да се нагледам овог детета. А после божија воља. Већ је и сам осећао да му се примиче крај, нешто га је у прсима гушило, Итаман кад се навршило Чедомиру две године а деда Марко леже у постељу да више из њене устане.

Једно Јутро кад му је најтеже било, дође му код болееничке постеље супруга, и шапатом рече, да су ноћас добили унуку; опет од најмлађе снахе. Блажен осмејак запгра на уснама деда Марку.

Заиште да му донесу малог Чедомира, да га последњи пут пољуби, додадоше му га и он хтеде да га прихвати, али снага га издаде, глава клону на узглавље, погледа све редом, тешко уздану и еврши с овим светом,

" Настаде плач и запевка, жале Боже синови ода, и над мртвим телом, заклињу се браћа, да се нигда делити неће, већ у заједници живитии стару матер до смрти поштовати. Сутра дан саране деда Марка итек кад прва жалост одумину нареде да. се дете крсти. На крштењу доби име Зорка, разуме се, да после крштења није могло бити весеља, већ све у плачу и тузи. Тако је била дочекана мала Зорка, одмах у по. четку почео јој живот са жалошћу:

__ Стара мајка не могаде прежалити свог верног друга с којим је толике године у радости и жалости провела. Сушила се е дана у дан док једног дана не искупи децу своју и у аманет им остави, да увек у слози и љубави живе. Молила их да пазе на унучад јој, желела би да децу дате на науку. Чедомира да учи за лечника а Зорку за учитељицу. Синови јој обећају да ће све по жељи јој учинити, и тако стара мајка с умиреном душом оде на онај свет.

заиста синови су донекле испунили завет, истина да се најстарији син оделио од браће, не могу жене да се сложе. Децу су као што су обећали дали на науку у оближњу варош.

Деца су дивно у науци напредовала и с каквим нестрпљењем бројали дане кад ће доћи Уескре или Божић, па да виде своје родитеље чику и стрину и баш су о том причали како ће бити лецо код њих о Божићу кад мати сламу унесе.

Још само пет недеља, рече Чедомир па ћемо ићи кући. Они тако говоре а нека кола стадоше и сиђе се неки човек и упути деци. А то је браца Пера, и радосно потрчаше к њему. Шта ради отац и мати прво им је питање било. Ништа одговори Пера, отац је здрав а мати тек што је жива, па сам дошао да вас носим. Плачући седоше деца на кола. Како су се радовала кући ићи, сад би волили да је мати здрава па ма не ишли. Целим путем су запиткивали слугу, како је матери, овај је само ћутао и на страну гледао и кад год крадом сузу убрисао..

Кад су улазили у двориште одмах приметише да се нешто догодило а из собе се чуло нарицање. Кад видеше деца, с кола улетеше уну-