Ženski svet
памет
а
184. 1 ЖЕНСКИ СВЕТ о. Бр. 19,
децу из српских осн. нар. школа, а да предходно изишту списак таке деце од управе осн. нар. школа. Г-ђи начелници пак уступа се 200 круна, да пред Божић раздели најпотребнијим српеким православним удовицама овде, као божићни дар задружни. Питомици и слушатељици медицинске науке, г-ђици Корнелији Ракићевој, додељена је потпора од 12 круна месечно и за ову школ. 1901—1902. — Перо-
„вођа је известио, да је на молбу г-ђе Јулијане
Кнежевићке, из Гор. Карловца, послао на
углед правила ове задруге, пошто и тамо Ср:
киње намеравају основати оваку задругу. У другој седници овлашћена је начелница,
да изда пуномоћије Фсишкалу задружном, да суд-
ским путем изиште и односно осигура, завештај
пок, Ђорђа Ф. Недељковића од 10.000 круна.—
— Овлашћен јен умољен перовођа задружни, да састави правила и предлог за идућу редовну глав. скупштину о склапању Савеза Добретворних Задруга Српкиња из Аустро-Угар-
- ске, Бовне и Херцеговине.
Суботица.
Чекала сам, да се нађе вештије перо, које ће известити наш „Женски Свет“ о раду наше задруге, да се тако“ чује у јавности да и ми живимо; но заман чекање, те се тако нађох сама побуђена. да — и ако неука — речем коју о овдашњој задрузи Српкиња, која као да ће се већ једном тргнути из заносног сна и показати видљивија знака свога живота, бар тако нам се
чини по најновијем покрету у овдашњем женском
свету, у коме у последње доба као да се угасио плам одушевљења за нашу задругу И њено унапређење.
Наша задруга основана је још пре 28 године, и какво беше живо одушевљење у нашем женскињу, У оно доба, можемо рећи да је двојином међу нама овладала данас равнодушност на спрам ове по еве корисне установе. Првих година задругина живота одушевљење према њеној родољубивој установи здружило је у сестринско коло све овдашње Српкиње без разлике сталежа и положаја, а данас број чланица спао је на 25 и од тих већина у целом раду око живота задруге показиваше се тако равнодушна, да задруга мало живота показиваше у нашем јавном животу. Донекле се зар то даје и оправдати. Задруга наша основана је „ради научног
изобразивања женскиња, да створи капитал од чега се приход има употребити на потпомагање или потпуно издржавање местних сиротих ученица правосл. вере и срп. народности, које по свршеним основним наукама покажу одличне способности за даље више образовање“. Дакле за остварење цели најпреча потреба беше створити један капитал, који ће приходом својим моћи потпомагати или потлуно издржавати једну ученицу, која се буде одала „научном изобразивању“. Створити капитал беше прва и најважнија сврха чланица, те све заједно усредередише своју радњу, и збиља згрнуше на гомилу капитал од 12.000 круна, и кад то постигоше изгледа нам е је и права цел задружна оснивања, постигнута, јер од последње четир године задруга је издржавала на прашком конзерваторијуму једну своју питомицу са својом годишњом стипендијом од 600 круна. Постигавши то, чланице зар ематраху да су ретшене сваке даље дужности око даљег унапређења задружног живота, јер су постигле оно што ни једна овострана задруга није, могу издавати годишњу стипендију и више изображавати по једну Српкињу, а за све то одаје им се јавно признање на тако редко племенитом и родољубивом делу! После овако постигнута, успеха Задруга све мање и мање показиваше свога живота последњих година, а узрок томе могуће да је и у самом задружном уставу, чије одредбе изрично истичу више поменуту цел, те зар чланице постигав својим 23-годишњим радом ово не нађоше поља даљем своме раду.
Не да се порећи, да је задружном уставу це: рада доста ограничена, па и зар промашена, јер није позвана задруга, нити јој може главна цел бити, да само стипендије дели, када овамо у народу је много више горућих потреба. Још у све слојеве народне не допире ни обична просвета, која је потребна сваком човеку, и коју ваља сваки од нас да распростире у народу нашем јер у њојзи нам лежи спас и срећа, а овамо задруга наша истакла себи главну и искључиву цел, да годишње по једну Српкињу „научно више изображава“, и на то да утроши сву своју зараду, као да тиме подмирује најважније потребе народне. Лепо је и племенито ово дело наше задруге, али још племе-_ нитије је гладног нахранити, голог заодети и у интересу свеопштег народног напредка својски порадити, да у народу нашем буде што мање окатих слепаца. Задруга наша само за последње
четир године утрошила је сав свој приход, 2400