Ženski svet

БР. 12, круна, на више образовање ] једне једине девојке, а није поклонила ни једну потуру местној сиротињи, нити је припомогла колко толко да ком Сричету испред чела одагна тамне облаке и да га не пусти међу умне просијаке. Не би ли зар наша Задруга учинила племенитије и родољубивије дело, да је за последње 4 године годишње само по 10 Српчића помагала, да могу школу похађати и тако за овај чемерни се живот спремити, него што је за 4 године само једну једину евоју питомицу на шут извела, а зар 40 Орпчића напустила да лутају по тами незнања, пустила, да се наш народ умножи сајош 40 окати слепаца 2 Родољубље непомућено сујетом јасно

нам може одговорити на ово питање. Али тако

је означен у уставу правац задружног рада, па тај погретнан правац увидеше напослетку и наше чланице и прегнузе, да свој рад изведу на прави пут, те отуда је задруга наша у својој напред ној скупштини 7. (20.) октобра 1901. свој "досадањи устав изменила са новим и послала га. на надлежно место ради одобрења. Најважнија је

Ти хоћеш, тражиш, за навек збогом Да кажем теби! -

А знаш ли да би са тим казао Збогом и себи2

Ал ово могу:

ЖЕНСКИ СВЕТ.

185.

измена, да задруга не ће више издавати стипендију, него ће сав свој приход употребљавати на просветно-хуманитарне сврхе народне, испо| магаће ваљане ученике, помагаће невољнике и нејаке и свакога у несрећи био мањи био већи. Овај нови правац задружног рада прикупио је у сестринско коло још 25 Српкиња, тако да наша задруга данас броји 50 чланица, а надати седа ће број још и порастити. — На место досадање многогодишње и завлужне потпредседнице гђе Емилије Мучалов задруга је изабрала у истој скупштини гђу Мицу Јоце Радића, која је са своје дарежљивости и родољубља нашем свету добро позната, па смо уверене, да ће евојим заузимањем и радом заједно са председницом нашом, гђом Милицом Димитријевићевом, унети нова живота у задругу нашу, а надати се, да ће и остале све чланице својски порадити, да задруга ова на предстражи овостраног Српства буде од користи целом роду евом — српском. Хоће ли тако бити, идемо да видимо. "Нова задругарка.

Могу ли души збогом да кажем, Их' срцу своме 2

Могу ли збогом то кобно да кажем чКивоту моме 2!

То нити хоћу, нит' у казат', —

Да ми на груди, ко моја паднеш

_ Молим се 6 1892. | ПК

У 266 ЛИСТАК =

Лис

У 1 о барок се јо ~ о

ПРВИ

— Менелог. —

Бога ми, ја не разумем зашто да ја нисам велика девојка 2! Већ ми је 17 година, па још хоће да сам мала. Данас сам очитала буквицу

нашој елужавци Стани. Она ми је прва пала.

шака: Рекла сам јој: да од данас 'нисам више Фрајлица, него Фрајла!..

Једва сам приволела маму, а још теже тату, да ми допусте дуже хаљине носити. Кад сам споменула мами, а она и хоће и неће. Ја наређам пуно мојих другарица које већ носе дуже хаљине

Томир. ТАК. % АПРИЛ. и напослетку рекнем Јој: (одважно) — Мама !

Ако ми не допустиш да дуже хаљине носим, а ћу... јаћу... ја ћу умрети!..

Мама се на то поче емејати и рече:

Не умире се тако лако дете моје!

Охо, мама мисли ја се шалим2!.

На то уђе тата са новинама у руци. Ах те новине, где год које нађем, одмах дерем!..

Колико сам само због њих искијала и то све ни крива ни дужна...