Ženski svet

| |

Без а:

ЖЕНСКИ СВЕТ. 21.

ВЕЧИТО РВОЈ

Пефб а Мие ],

Кожко те љубим силно и много Слабе су речи и говор мој.

Ал ти се кунем Господом Светим Да сам и бићу — вечито твој.

Ма где то било љубав ме веже, За тебе само животе мој;

Било крај тебе, ил преко мора, Остајем свагда вечито твој.

Без тебе живот нема ми цене, И ја би клоно у борби тој

"Да тебе нема, — с тога и јесам И бићу вазда вечито твој.

=

Твоја ми љубав све ране лечи, Што срце трпи и дух ми мој. Ја сам без тебе тело без душе "Ја морам бити вечито твој.

Па када дође суђени данак, Да се заврши живот ми мој, И тад ће срце да ти протепа : Био сам и бићу вечито твој.

Па и у гробу, где тело леже,

У мрачној и хладној гробници тој,

И ту ћеш чути шапат ми душе:

Ја сам мовде вечито њој.“ ; Салих.

ПРОСЛАВА М, 5. МИЛИЋЕВИЋА.

Прошле године, 4. јуна, прославио је наш

вредни и заслужни књижевник, Милан Ђ. Мили-

ћевић, три ретка догађаја:

јих књижевних дела. ~

У славу те троструке јубиларне прославе решио је одбор „Чупићеве Задужбине“, коме је Милићевић председник, да изда књигу, у којој ће изнети честитке брвојавне, усмене и писмене,

које су стигле јубилару тог и потоњих дана, а. цењен и уважен књижеван рад човека, који је отпочео

које приказују, колико је поштован, јаван свој рад у школи као учитељ, а данас стоји у редовима најодличнијих књижевника и научењака, као члан краљевске академије. Милићевић је у много прилика признао, да има да захвали за све оно, што је постигао и урадио, што јесте и што траје, женској вини : својој мајци и својим женама: покојној Гини и садашњој Милици,

Друштво као чланице добротворке.

Из тог се види, колико овај слављеник цени и уважава женску страну и мило нам је, што ве, поред поздрава нашег листа, који је белешком својом пропратио у своје време поменуту прославу Милићевићеву, нашла и једна одлична женскиња, 1-ђа Савка Суботићка, која је јуби-

поло- |

10. годину живота, | 50. тодину књижевног рада и 100. свеску сво-

"у чији је спомен“ посветио своја дела, а уписао их у Женско |

-

лара поздравила усмено у име свих женскиња, | које га поштују и уважавају и како је тај по-| здрав, гђе Суботићке, један од најзначајнијих |

"не признаје,

био, то га преносимо овде из „Споменице“ Милићевићеве, која је ових дана изишла на свет а гласи овако: __— –

»Дозволи, Слављениче, да ти, розе Теза, прославу честитам, и у кратко коју да рекнем !

Слава је што и поштовање. Не да се измолити, не да се отети: мора се заслужити! Ти си, Слављениче, то поштовање у пуној мери заслужио, јер ево по столећа како на српекој књизи радиш, и тежиш да истини, добру и лепоти елужиш, као што и сам велиш; а ко томе служи, и ко такво семе у свом народу сеје, тај је за остварење народних идејала свој део принео, а народ спомен тих избраника потомству у аманет предаје. ;

· Признање народа то је сунчана страна на којој плод заслуге раније сазрева у народну корист. Велики људи једног народа сматрају се као потенција његове снаге, и мерило његове културе, а споменици, које народ подиже својим заслужним синовима и кћерима, то су видљиви докази његова признања, који силно утиче на омладину и буди жудњу да следују примерима својих "великана. Тешко народу, чија омладина, да се она на заслугама својих претходника подиже !

То је етични значај споменика, били ови ма у ком облику, по напредак сваког народа,

А многи плод је остао зелен, многи је у туђе руке пао, с тога што није у свом народу потпоре и признања нашао. Сто си нам књига.