Ženski svet

Бр. 6.

наших Српкиња и оне су кроз пуна четири века преносиле с колена на. колено у песми и причи стару славу п старе јунаке. Те песме и приче прихватили су од њих гуслари и пренели из ужег домаћег круга на шире поље, на-елавама, и састанцима народним те створили тако неку врсту народне школе, која је дизала повос и челичила јуначки дух у народу. Из те школе поникли су доцније ајдуци — осветници, еоколили на једној страни браћу Црногорце, а на другој прокрчили пута Карађорђу и Милошу, — од њих нам поникоше, две слободне државе, две звезде водиље, које нам име и понос проносе по свету. _ -

Па и допније, кроз читав низ борбе народне видимо Српкињу вове и соне стране Саве и Дунава, где се уз свога војна, брата и сина посвећује идејалима народним и потпомаже њихов рад

на јавном пољу.

Сведок су томе богат низ Добротворних „Задруга Српкиња, што се основале и што јасно говоре, да се у срцима данашњих наших матера, и сестара није угасио плам народног родољубља, а најјасније показује то овај отмен скуп наших Срикиња, које је родољубив занос искупио данае овде из далеких крајева, да се посаветују, како ће снажнијом вољом и већом љубављу потпомоћи срећу и напредак свога рода и порода.

Та дична појава разиграла је груди сваког Србина и испунила утехом, да наш род, под закриљем оваких Српкиња, неће бити збрисан никаквом етраном најездом, као што газа пуна, четир века у закриљу наших прамајака није могла да збрише са лица земље ни најкрућа сила азијатска, те утом миљу, као секретар до маћица, поздрављам овај дични екуп срдачном добродошлицом, а нарочито поздрављам миле госте из Србије и Босне и желим, да понесу одавде лепе и пријатне успомене. Поздрављам Високоблагородног г. Др. Владу Деметровића, као заступника наше месне политичне власти, и сведока нашег племенитог рада, а самој скупћини желим срећна и берићетна рада!

Поеле овог поздрава умолила је за реч г-ђица Милица Кукова, те је бацила поглед свој на задатак женски и оваких задруга у овим речима:

Нека ми је допуштено поштовани зборе, да у овом важном и озбиљном тренутку, прије него што пређемо на епецијалну раеправу, на претревање самих правила и

КЕНСКИ СВЕТ.

83.

појединих њихових чланака, гдје ћу бити слободна изнети своје напомене и примедбе наше загребачке задруге, узмем реч ну овој, да је назовем генералној дебати. О3биљан и важан тренутак рекох за то, што су озбиљна и важна времена, у којима живи наш ерпски народ, па их и ми мо-

"рамо озбиљно и реално ехватити, те пре-

гнути свом својом снагом и љубављу, да задатак, који нам предстоји, ријетимо за отшште народно добро што краеније и боље, по нас џак и нашу заједницу што часније и корисније. Положај, у коме се налази наш народ много је гори него што многи мисле, јер се на њега наваљује са свију страна оружјем, на које он није свикао, оружјем, напротив, кога се он не може голоручице да брани. Материјално посрнуо, културно ненапредовао, морално не баш више тако јак као негда, народу нашем прети опасност, да постана пљеном врана, и гаврана, који круже око главе његове...

Неспремни, немоћни, непрактични, несложни, без међусобних веза и дотицаја, зло је, које друштво наше бије у главу и које нам се на врат поцело. Шири елојеви народни почели су да падају у неки немар, с једне, а е друге стране у неку притајепу мржњу на „господу“, која не умедоше ни себе да одрже, а камо ли, да буду примјер, ослонац и вођа дому и роду своме. Наша је млађа генерација само говорила, деклампрала, одушевљавала се празним ријечима и пустим фразама, магловитим и далеким сновима и пјесмама, да на првом кораку тури на етрану те идеале и баци се, без пи најмање гриже савести, на оно поље, где се најлакше, макар и по цијену свију некадашњих идеала заслужује. насушни хљеб или прави господска каријера.

Посвемашњи политички порази, расуло политичких странака, неудаће, неуспеси на свима пољима јавнога рада дотјераше „цара до дувара“, па понеки родољуби стадоше озбиљно питати, камо и докле то води. И у томе истраживању и испитивању видише страшну и грозну истину, да емо ми о многом чему водили рачуна, шта се на западу збива, да смо много шта и потребна и непотребна прихватили и копирали, а на социјалне и економеке еволуције, које су,

'