Ženski svet

84.

се тамо збивале, на борбу и рад на том пољу нијесмо погледа обраћали. Истом онда, кад је вода дошла до уста, и кад је требало још мало па да се давимо, тргнули су се појединци и видјели су, да опћа криза народна куца на вратима и да је настало питање, да сељаштво, основ, главни и најјачи темељ нашег народног организма,“ пропада и подлеже онима, који су јачи и спремнији и само чекају, да зграбе свој плијен. Крилата. ријеч „удру“ жење“ допрла је до ушију наших родољубивих људи, па су видјели, да оно чиме се спасавају толики народи, мора добро доћи нашему народу. Био је већ дванаести час, ал је ипак добро, да подне није _ било још превалило. |

У таком времену, а из таких мотива, поникле су толике наше лијепе и корисне установе, почело се да шири задругарство по нашем народу, па смо сами сведоци, и ако не бог зна како великих, али несумњиво лијепих и красних у с0јеха | и ревултата. У таком тешком и озбиљном времену не сме ни српско женскиње заостати за српским мушиињем. На тешком и трновитом путу борбе за срећу и напредак народа свога мора и она. развити барјак свој и помоћи у борби око остварена идеала, који воде сени напретку народном. Кад ми те идеале добро сазнамо, ми ћемо их завољети, а кад их заволимо, даћемо им душу своју, па ће, ако Бог да, да буду по чистоћи чишћи, по жару свеенији, по љубави трајнији и јачи. И српско женскиње мора испунити своје место, извршити свој задатак, који му је намењен, да буде носилац снажне, велике, непреломиве љубави према роду и народу своме.

Часне, пошт. госпође и госпођице само устрајним радом крчи се пут и утире става к народној срећи и напретку. У томе раду не смемо се обазирати ни десно ни лијево, него ићи одређеним путем к циљу. Ми не смемо очајавати о успесима, сумњати у снагу, а са забринутошћу већ унапред гледати у будућност. Не смемо се унапред подавати којекаквим маштањима, али исто тако не емемо се ослањати

ЖЕНСКИ СВЕТ.

"Кад просветно "онда се неће бојати ни наш народ за евој

ни за заслуге наших предака и дедова. Они су стекли својим радом себи задуж- | )

Бр. 6.

бину, па није скромно тражити иаграду за туђу муку. Велики Рус Пушкин вели на једном МО „одјело романтизам, крије борце егоизма“. Култ прошлости, то је. романтизам а стварати велике позиве и захтеве и за њих не радити — то је егоизам. Живот јури напред а човек не сме да се одбије од тла на којем живи, не сме да заостаје, да буде сувишан јер друштво не воли паразита (наметника). и привредно буде јак,

опетанак, неће се бојати ни стрешти од својих непријатеља, а томе задатку има да служи и Савез добротв. 5: 0 из Аустроугарске, па стога ја и ова правила, која

иду за тим циљем, прихваћам од срца за

подлогу специјалној расправи и једва чекам, да се мисао, која је већ неколико година назад покренута, приведе своме

"остварењу, па ми допустите да 6 Богданом

Ђурашковићем из „Горекога Вијенца“ ре-

кнем и ја: „Време је да се окупимо, време је да што углавимо! налзи се госа свуда проћукао ;

кад опазе браћа“ некрштена, _ неће они ка ми растезати.

Па ерећан посао, и у сто добрих часа!

Сви присутни прекидали су често овај говор са тако је « живела а на завршетку са општим поздравом: лепо, — живела !

По том се прешло на претрес правила за савез, која су у овом листу изнешена ове године у 3. броју. У општу расправу о овом предмету није се ни упуштала скупштина, пошто су 17 задруга пристали | на савез по изложеним правилима, само је вел. кикиндска задруга препоручила, да се одустане за сад од сваког даљег делања, па да се савез привремено конститушше и купи прилоге у смислу пстакнутих предлога у правилима овим, и тек, кад се накупи свота од 10—20 хиљада круна, да се приступи остваривању савеза овог. |

Но пошто се тај предлог односи само на материјалну страну ове заједнице, а савез има и других својих моралних смерова: то је екупштина једногласно решила, на предлог тајника папчевачке добро-