Ženski svet
149. | ЖЕНСКИ СВЕТ. Ре о
ЈА САМ ВОЈНИК.
(Тете~љ-зи.
Ја сам војник сада, служио сам просто,
Прост сам бака био, нисам каплар пост.
Кад сам отишао, младић сам ти био,
А сад сам ти, болан, већем остарио ! Панчево 1902.,
О
Па што вам ти тачан, веран био брале, Нису могли доста да ме се нахвале
И награде знаш-ли, шта је била за ме: „Пресветли генерал, потапко ми раме“ !
Милан М. Поповић. те. Ф
> БЕЛЕШКЕ < 45
ЗДРАВЉЕ.
Утицај сунчане светлости на наше здравље.
— Сунчана светлост је неопходно потребна за постанак и развиће како свих бића, која стоје на ступњу вишег развитка, тако и за бујно напредовање биља. И ако се помоћу влаге и топлоте из семена може развити биљка, она никад не може, без сунчане светлости, напредовати и имати оно свеже зеленило, као биље, које се развије и расте на сунцу. Биљу, дакле, није довољна само влага и извесна топлота, већ нарочито сунчани зраци, који услед различитих хемијских једињења дају поједином биљу нарочиту боју. Када узмемо у руку шарену киту цвећа и уживамо у хармонији боја, све је то само дејство сунчаних зракова, који се у цвећу као у каквом огледалу репродукују.
Једна арапска изрека вели: „у сунчаној светлости може бити само добро“. Да је ова изрека на своме месту, показује нам и тај Факт, што оне ситне гљивице, које називају бактериЈама, и које су на разне начине штетне и убитачне и по биље и по животиње, не подносе сунчану светлост, Сунчану топлоту подносе бактерије без уштрба, али на сунчаној светлости гину. Ово је утврђено небројеним опитима. Према томе сунчана светлост не само што је потребна,
за живот биља и животиња, већ је она поуздано |
оружје против сићушног али опасног непријатеља — бактерија.
Огромној већини животиња сунце је неопХодан услов за живот. С тога и видимо да са заласком сунца и животиње траже склоништа и одмора. Само известан део животиња измили ноћу из својих јазбина и тада живи.
Нарочито човек не може бити без сунчане светлости. Источњачка поезија назива човека, „Фином светлости“, и то је оправдано. На сунчаном дану човек се осећа много живљи и свежији, има већу вољу за рад и у опште је распо-
ложенији. Отуда се и разликује један јужњак од онога, који живи на северу. И покрети и говор много су живљи у јужњака. И сами језици Јужних и источних народа лепши су и ввучнији од ма ког језика, који се на северу говори. Благотворни утицај сунца и његове светлости најбоље се огледа на болесницима. Многе болеснике шаљемо на југ ради опорављења само за то, што ћемо тамо имати више еунчеве светлости. А када је то немогуће, онда им бар код куће треба давати прилике да што више буду на сунцу. Стан треба увек да је окренут вунчаној страни. Прозори треба увек да су широм отворени, те да има што више приступа у одаје, у којима станујемо. „Ко затвара врата сунцу, тај их отвара лекару“, вели једна мудра изрека.
Они, који раде у мрачним просторијама, и
који се слабо крећу по пољу на сунчаној свет-
лости, обично су бледи и слаби. Најбољи при-
"мер ву за ово осуђеници.
Наравно да ни у овом излагању тела сунчевој светлости не треба претеривати. Нарочито
треба очи чувати од непосредног утица сунча-
них зракова. Ово се најбоље постизава мрким наочарима.
Сунчана светлост нарочито утиче на размену материје у нашем телу. О овоме се уверавамо посведневно. Све наше малокрвне и бледе жене, скрофулозна деца, они које пате од костобоље и још неких хроничних болести нарочито се опорављају после употребе сунчаних купатила. Ово ву за сада чињенице, које постоје, али још нису научно довољно објашњене.
Сунчана светлост, поред своје творачке снаге, садржи у себи и један неисцрџан извор здравља, који наука поступно испитује и примењује. Али и оволико, колико за сада о утицају сунца на здравље знамо, довољно је да смемо свакоме рећи: цраи из тога вечног ч оплшшег извора живоша шлапо виле можеш,