Ženski svet

Бр. 9.

За лудорије и глупости не марим! Мама се на то разједи, и ради како она хоће... Против татине воље, ми ипак одемо. Ах, целим путем тако ми је необично куцало ерце!.. Кад сам ступила у дворану, нисам знала,

куда да гледам. Пуно пазнатих пријатељица, али |

наравно, све озбиљне. Јулкица и Зора кад се нађемо на улици, још из далека трче да се састанемо, а у дворани јавиле се само главом и то је све! Тетка — Мила, није нас ни видела. Ја и мама седнемо на наше место и савлушамо први део. Други део беше игранка Први играч био је Станић. Стао пред мене, поклони се и рече:

— Госпођице, смем молити2!

— Молим, одговорим ја.

Почнемо играти. Свемогући боже, каква је то игра била! Двапут се окренемо, па станемо! На то нас једни од остраг, други с десне, а трећи с леве стране стану гурати! Играч ме је поред тога редовно чепао и за време игре само се извињавао говорећи!

— Пардон — пардон!

Други играч био је Кумић, који ми је руку дизао и спуштао, као неку сказаљку! На сави-

Јутку је тако незграпно скакао, да је после из-

губио такт и играли смо евако себи!..

Трећи играч, био је Иван. Он је најозбиљнији млад човек. Са старијим људима пије, карта се, политизира и — (стидљиво) мени се удвара! Сви у месту говоре, да ће... да ће... ме.. просити ! (Весело) Ох Иване! Стао пред мене, поклонио се и рече:

— Госпођице Ленкице, смем молити 2

Мама се нашла увређена што није прво са мном играо, па му хладно одговори:

— Захваљује, неће играти!

— Али мама! шапнем ја.

— Ни речи! Нећеш играти, разумеш 2!

Ја сам сва стрепила за посљедице. Он ни речи није рекао, него сав опарен оде даље.

Наједаред се врата отворише и уђе унутра чика-Лињак са својим гостом.

Ухватио га испод руке, и престављао редом (Имитира говор.)

— Мој синовац, Симица правник, који је дошао на нашу беседу!

Мама га је неко време гледала, па ми пришане :

— Лепо седи, ево овамо гледа!

Што си тако рамена спустила 2 Обадве руке

у крило!.,.

ЖЕНСКИ СВЕТ.

131.

Ја се наместим као каква статуа! Ни тренула нисам !

Симица је као какав питоми рис бацао погледе по целој дворани. Навукао рукавице и кренуо се. Љубопитетво је било све веће, а срца као да чујеш како куцају од узбуђења !.. Стаде код мене. Ја сва претрнем!..

Са највећом елеганцијом, коју дотле видела нисам, поклони се и рече:

— Гоепођице !

Ја једва изустим:

=— Молим!

Почнемо играти. (Весело) Ох, слатки Боже, каква је то игра била! Као да сам по ваздуху играла, а не по дасци! То је била небесна игра! Кад смо стали, рекао је мами:

— Милостива, госпођица Ленкица изврено игра, да не би човек ни веровао ! Ке

— 0, ја на васпитање мога детета особиту бригу полажем, рече мама.

После одмора сео је код мене и рекао, да се нигде тако пријатно не осећа као код мене !.. У другој четворци, рекао је, (стидљиво) да ме... љуби! Да без мене не би могао живети!... И сада, као да га чујем како говори. (Весело) Све сам запамтила шта ми је рекао, али наравно, ником ништа !.,.

Молио је маму да му дозволи данас пре подне, да учини своје подворење. “

Ја сам га питала онако поверљиво :

— Код кога мислите још ићи 2

— Ни код ког, рече он. -

— Вацело 2

— Ваклињем се, да нећу!

Какве ву то речи 2! Тако Иван нит' је знао нит' ће знати! Њему да је трговина и цире! Он о другом и не зна говорити... На тај начин, збогом Иване! Узми теби равну, а мене заборави |... (Гледа на сат) Биће једанаест ! Још мало, па ће доћи! (Спрема сто и столице.) Проћи ће поред Зорине и Јулкине куће, а у прозоре ни погледати неће! Знам да ће се једити, кад виде, како Симица улази на наша врата и жури да види његову Ленкицу! (Гледа кроз прозор) Ох боже, само да дође већ. Сад видим неког! Јесте, он је, он је! Како се жури његовој Ленкици ! Ево га! Сад је код Станићеве куће. ТеткаМила стоји пред врати. Хоћеж јој се јавити 7... Јавио се, па и.. стао! Разговарају се и смеју ! Опрашта се... Оде!.. Сад је под Јулкицини прозори. (Весело) Ах, та Јулкица ће пући од једа ! И не гледа у прозор, а Јулкица знам добро